U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Terzić, advokat iz ..., protiv tuženog Saobraćajnog preduzeća „BB“ d.o.o. ..., čiji je punomoćnik Mile Rankić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i isplate zarade, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3091/17 od 21.02.2019. godine, u sednici održanoj 30.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3091/17 od 21.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P1 290/16 od 29.05.2017. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi rešenje tuženog o udaljenju zaposlene sa rada broj .. od 05.05.2016. godine i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad na radno mesto konduktera i isplati joj razliku zarade u visini od 1/3 mesečne zarade sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svake rate pa do isplate, koji iznos će biti preciziran nakon veštačenja od strane veštaka ekonomske struke. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi, kao nezakonito, rešenje tuženog broj .. od 18.05.2016. godine kojim je tužilji otkazan Ugovor o radu br. .. od 24.09.2015. godine i aneks I Ugovora o radu br. .. od 28.09.2015. godine i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad, dok je odbačena tužba u delu zahteva za vraćanje na radno mesto konduktera sa svim pravima iz radnog odnosa. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da joj isplati zaradu i druga primanja koja joj po zakonu pripadaju počev od 18.05.2016. godine pa do vraćanja na rad, ukupno 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaku mesečnu zaradu od dospelosti mesečne zarade pa do isplate, koji iznosi će nakon veštačenja biti precizirani, uplati doprinose RF PIO za obavezno osiguranje i da izvrši upis radnog staža u radnu knjižicu. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka od 83.200,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3091/17 od 21.02.2019. godine, stavom prvim izreke žalba tužilje je odbijena, kao neosnovana, a prvostepena presuda potvrđena u delu stava prvog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi rešenje tuženog o udaljenju zaposlene sa rada broj .. od 05.05.2016. godine i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad na radno mesto konduktera i u delu stava drugog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 18.05.2016. godine kojim je tužilji otkazan Ugovor o radu br. .. od 24.09.2015. godine i aneks I Ugovora o radu br. .. od 28.09.2015. godine i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u ostalom delu stava prvog i drugog izreke, kao i u stavu trećem i četvrtom izreke i u tom delu predmet upućen istom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da se pravilo o oceni dokaza iz člana 8. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom primenjuje samo u situaciji kada se drugostepena odluka donosi posle rasprave održane pred tim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, protiv tužilje zaposlene na radnom mestu konduktera, podneto je više prijava 05.05.2016. godine zbog neprimerenog odnosa i komunikacije prema kolegama i putnicima, čime se narušava ugled preduzeća, vređa i omalovažava kolega i narušava radna i tehnološka disciplina. Tužilja je upozorena da je učinila povredu radne obaveze, zbog koje joj može biti otkazan utovor o radu i doneto je rešenje o privremenom udaljenju sa rada. Rešenje o udaljenju sa rada i upozorenje o postojanju razloga za otkaz, oba od 05.05.2016. godine uručeni su tužilji 09.05.2016. godine, a tužilja se 13.05.2016. godine pisanim putem izjasnila na navode iz rešenja o udaljenju sa rada. Rešenjem od 05.05.2016. godine, koje je doneto na osnovu člana 165. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, u vezi člana 67. stav 2. tačka 13. i 14. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog, tužilja je privremeno udaljena sa rada počev od 05.05.2016. godine do konačnosti odluke o utvrđivanju odgovornosti zaposlene za izvršenu povredu radne obaveze uz utvrđivanje naknade zarade u visini od 1/3 mesečne zarade, koju je ostvarila u mesecu pre udaljenja.

Kako je utvrđena odgovornost tužilje za povrede radnih obaveza, to je rešenjem tuženog od 18.05.2016. godine tužilji otkazan ugovor o radu zbog povrede radnih obaveza na osnovu člana 175. stav 1. tačka 4. u vezi sa članom 179. stav 1. tačka 5. i člana 192. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05 ... 75/14), u vezi člana 67. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog broj .. od 29.08.2014. godine zato što je: 25.04.2016. godine ispoljila ponašanje koje šteti ugledu tuženog, tako što je od putnice VV neosnovano zahtevala ličnu kartu na uvid, a kada je putnica odbila da joj da ličnu kartu na uvid, tužilja je negodovala tako što je gunđala i dobacivala komentare, a 26.04.2016. godine oko 14,00 časova u prostoru autobuske stanice u ... grubo i neljudski postupala, omalovažavala i vređala zaposlene i to: vozača GG i otpravnika DD (tako što je izgovorila reči navedene u pobijanom rešenju), a slično ponašanje je ispoljavala i pre navedenog dana, u dužem vremenskom periodu i koje se ogledalo u ogovaranju, klevetanju, vređanju kolega i slično, neprihvatanju primedbi i sugestija upućenih od strane nadređenih uz neprimerene reakcije (kao što je to bio slučaj 25.04.2016. godine prema rukovodiocu saobraćaja ĐĐ prilikom iznošenja primedbi na rad upućene od strane putnice VV), zatim prema šefu finansijske službe EE prilikom problema koji je tužilja imala sa gubitkom karte, kao i prema kolegi ŽŽ, čime je izvršila povredu radne obaveze – grubo i neljudsko ponašanje, omalovažavanje i vređanje zaposlenih ili stranaka iz člana 67. stav 2. tačka 13. i povredu radne obaveze – ponašanje na način koji šteti ugledu preduzeća iz člana 67. stav 2. tačka 14. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog iz kojih razloga je tužilji prestao radni odnos sa danom dostavljanja rešenja. Tužilja je bila na bolovanju 26.04.2016. godine do 15.05.2016. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje za poništaj rešenja o privremenom udaljenju sa rada i rešenja o otkazu i zaključili da je tužilji zakonito otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, u vezi sa članom 67. stav 2. tačka 13. i 14. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog.

Prema članu 165. stav 1. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14), zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline ili je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz člana 180. stav 1. ovog zakona. Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. istog zakona, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.

Odredbom člana 67. stav 2. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog propisano je da se pored slučajeva utvrđenih zakonom i ugovorom o radu zaposlenom može otkazati ugovor o radu zbog grubog i njeljudskog ponašanja, omalovažavanja i vređanja zaposlenih ili stranaka (tačka 13) i ponašanja na način koji šteti ugledu preduzeća (tačka 14).

U konkretnom slučaju, utvrđeno je da se tužilja 25.04.2016. godine nedolično ponašala najpre u verbalnom sukobu sa putnicom VV, a zatim 26.04.2016. godine i prema zaposlenima kod tuženog – vozačem GG i otpravnikom DD, tako što je izgovorila reči navedene u osporenom rešenju kojima ih je uvredila, odnosno njeno ponašanje predmetnom prilikom predstavlja nepoštovanje osnovnih načela profesionalnog odnosa i ophođenja kako prema zaposlenima, tako i prema putnicima (slično ponašanje ispoljavala i pre navedenog dana u dužem vremenskom periodu i prema drugim zaposlenim kod tuženog), čime je izvršila povredu radne obaveze, čija je priroda takva da je morala najpre biti udaljena sa rada. Kako navedena povreda radne obaveze predstavlja i otkazni razlog, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužilje stekli elementi povreda radnih obaveza iz člana 67. stav 2. tačka 13. i 14. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog, te da je tužilja učinila povredu radne obaveze za koje je tuženi našao da se ne može tolerisati, odnosno da navedeno ponašanje predstavlja grubo ponašanje, omalovažavanje i vređanje zaposlenih i stranaka, kao i da šteti ugledu preduzeća. Naime, kako proizilazi iz opšteg akta tuženog i to člana 67. stav 2. tačka 13. i 14 PKU tuženog, dobra i uobičajena poslovna komunikacija i čuvanje ugleda preduzeća kod tuženog su podignuti na nivo radne obaveze. Svako odstupanje od tako propisanih radnih obaveza, naročito u prisustvu korisnika usluga tuženog, a na način koji proizilazi iz činjeničnog opisa povreda radnih obaveza iz otkaznog rešenja, može dovesti ne samo do narušavanja dobrih međuljudskih odnsa između zaposlenih u radnoj sredini poslodavca, već i do narušavanja procesa rada i ugleda poslodavca, što ustanovljava obavezu zaposlenih da te obaveze poštuju. Saglasno navedenom, svest zaposlenog o odstupanju od tako propisanih radnih obaveza ceni se prema objektivno ispoljenim voljnim elementima i postupcima, koji se očekuju od savesnog radnika u normalnom toku zbivanja. To znači da je za zakonit prestanak radnog odnosa neophodno da zaposleni objektivno ima saznanje da ponašanje koje se ogleda u grubom ponašanju, omalovažavanju i vređanju zaposlenih i stranaka, vodi prestanku radnog odnosa a da svojim postupanjem ispolji volju za nastupanje ove posledice. Imajući ovo u vidu kao i to da je tužilja predmetnom prilikom ispoljila takvo ponašanje koje predstavlja nepoštovanje osnovnih načela profesionalnog odnosa i ophođenja kako prema kolegama, tako i prema putnicima, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tužilja ovakvim ponašanjem, učinila povredu radne obaveze utvrđenu ugovorom o radu, a da je njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod tuženog kao poslodavca, zbog čega je i otkaz ugovora o radu tužilji zakonit, u skladu sa odredbom člana 179. stav 1. tačka 5. Zakona o radu. Stoga su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Kako je prilikom donošenja spornog rešenja pravilno primenjena i odredba člana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu, s obzirom da je donošenju spornog rešenja prethodilo pismeno upozorenje tužilji o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, to je tužilji omogućeno pravo na odbranu od otkaznog razloga, zbog čega je sporno rešenje zakonito i sa stanovišta procedure propisane za njegovo donošenje. Kako je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu doneto zakonito, to nije osnovan tužiljin zahtev za reintegraciju u smislu člana 191. Zakona o radu.

Navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje nisu relevantni, s obzirom da se iz ovih razloga revizija ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP).

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić