.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2129/2022
31.08.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajine, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Stević, advokat iz ..., protiv tuženog EI „Pionir KT“ DOO u stečaju iz Zemuna, čiji je punomoćnik Milivoje Sudimac, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2902/20 od 26.11.2020. godine, u sednici održanoj 31.08.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2902/20 od 26.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4466/10 od 20.09.2012. godine, stavom prvim izreke, odbijen je istaknut prigovor tužene stvarne nenadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu za postupanje u ovom predmetu. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu tuženi na ime neisplaćenih zarada za period od jula 2006. godine zaključno sa junom 2007. godine isplati ukupno 222.525,71 dinar u mesečnim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom i za period od 01. do 03.09.2007. godine 911,67 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.10.2007. godine, kao i otpremninu od 55.312,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.09.2007. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 112.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2902/20 od 26.11.2020. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavu drugom izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime neisplaćenih zarada za period od jula 2006. godine zaključno sa junom 2007. godine isplati ukupno 222.525,71 dinar u mesečnim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom i za period od 01. do 03.09.2007. godine 911,67 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.10.2007. godine, kao i otpremninu od 55.312,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.09.2007. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude i odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka i obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 137.830,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana od kad nastupe uslovi za izvršnost pa do isplate, dok je u preostalom delu zahtev tužioca za kamatu na troškove postupka od dana presuđenja do dana nastupanja uslova za izvršnost, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09), koji se u ovom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je pre stupanja na snagu važećeg Zakona o parničnom postupku (01.02.2012. godine), pa se na revizijski postupak primenjuje odredba ranijeg ZPP, osim u pogledu revizijskog cenzusa. Budući da je pobijana drugostepena presuda doneta nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ 55/14) odnosno 26.11.2020. godine, na revizijski cenzus primenjuje se odredba člana 23. stav 3. tog zakona, po kojoj je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu tog zakona.
Tužbu radi naknade štete zbog neisplaćene zarade i otpremnine tužilac je podneo 15.09.2008. godine, a vrednost predmeta spora je 280.838,21 dinara.
Prema odredbi člana 439. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09) revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
Pošto se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje (naknada štete zbog neisplate zarade i otpremnine), sledi da se ne primenjuje odredba člana 439. ZPP kada bi revizija uvek bila dozvoljena. Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra iz navedene zakonske odredbe, to revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 404. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
