U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, dok navode revizije da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374.stav 2.tačka 12., Vrhovni kasacioni sud nije cenio jer ne mogu biti revizijski razlog, saglasno članu 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je rešenjem o otkazu ugovora o radu od 26.09.2014. godine prestao radni odnos 30.09.2014. godine, zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, bez konkretizacije tih promena zbog kojih je tužiočevo radno mesto ukinuto, a istog dana 30.09.2014. godine tuženi je primio u radni odnos radnika na poslovima pomoćnog mehaničara koji će obavljati i poslove vozača. Navedeno rešenje o otkazu od 26.09.2014. godine tužilac je primio 30.09.2014. godine, a tužbu u ovoj parnici predao pošti u ..., preporučenom pošiljkom 25.11.2014. godine, a u prvostepeni sud je prispela 27.11.2014. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je usvojen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu i obaveže tuženi da tužioca vrati na rad, sa zaključkom sudova da je osporeno rešenje nezakonito, budući da je tuženi nakon otkaza ugovora o radu tužiocu, primio novog radnika radi obavljanja poslova radnog mesta tužioca.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Naime, prema odredbi člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05, 75/14), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnom slučaju, iz osporenog rešenja, proizlazi da je tužiocu otkazan ugovor o radu zbog ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca, tako da je prestala potreba za obavljanjem poslova vozača, koje je tužilac obavljao. Iz spisa nesumnjivo proizlazi da je u vreme procedure davanja otkaza i neposredno nakon davanja otkaza tužiocu postojala potreba za obavljanjem poslova radnog mesta vozača, jer su drugi zaposleni u okviru poslova svog radnog mesta obavljali i poslove vozača. Pored navedenog, tužilac je pored primarnog posla vozača obavljao i poslove košenja, čišćenja kruga firme, pranja vozila.

Suprotno navodima revizije, ovakvom odlukom se ne dira u pravo poslodavca da sprovodi organizacione, ekonomske i tehnološke promene, niti se ocenjuje njegova celishodnost i opravdanost. U ovom postupku ocenjena je zakonitost osporenog rešenja sa stanovišta postojanja opravdanog razloga za otkaz. Teret dokazivanja postojanja otkaznog razloga i zakonitost procedure davanja otkaza po osnovu tehnološkog viška je na tuženom. U konkretnom slučaju tuženi nije dokazao da je otkazni razlog opravdan, jer u vreme donošenja osporenog rešenja postojala je potreba za obavljanjem poslova radnog mesta vozača, dok o eventualnom prestanku potrebe za obavljanjem ostalih poslova koje je tužilac obavljao, poslodavac ne ukazuje. Naime, imajući u vidu navode revizije da je posao vozača pridodat poslovima pomoćnog mehaničara na osnovu odluka tuženog od 15.08.2014. godine i 25.08.2014. godine, pobijano rešenje ne sadrži razloge navedene u tim odlukama, kako za poslove vozača, tako i za poslove košenja, čišćenja kruga firme, pranja vozila, koje je tužilac obavljao. Naime, i u takvoj situaciji, kada su poslovi jednog radnog mesta pridodati poslovima drugog radnog mesta potrebno je primeniti kriterijume vezane za stručnost i umešnost zaposlenih na tim poslovima i utvrditi iz kojih razloga zaposleni ispunjava, odnosno ne ispunjava kriterijume.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i materijalno pravo koje u konkretnom slučaju treba primeniti, proizlazi da nije bilo opravdanog razloga za otkaz ugovora o radu tužiocu, što pobijano rešenje čini nezakonitim.

Pravilno su nižestepeni sudovi odlučili i o zahtevu tužioca za vraćanje na rad, kao pravne posledice nezakonitog otkaza, saglasno članu 191. stav 1. Zakona o radu, dok drugačija primena materijalnog prava u odnosu na ovaj zahtev, kako se revizijom navodi, nije osnovana.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da je tužba podneta sudu po proteku prekluzivnog roka od 60 dana, kako je propisano članom 195.stav 2. Zakona o radu. Neargumentovanim navodima revizije, kojima se samo izražava sumnja u verodostojnost isprave izdate od javnog preduzeća ''Pošta Srbije'' od 08.12.2015. godine, a koja se odnosi na proveru statusa pošiljke RE .. RS, ne može se osporiti istinitost onoga što se u njoj potvrđuje, saglasno članu 238. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić