Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene po osnovu više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme počev od 18.03.2013. godine do 18.06.2015. godine, obavljajući poslove ... . Tužilja je sa tuženim 19.05.2015. godine zasnovala radni odnos na određeno vreme radi zamene odsutne zaposlene do 60 dana, zaključivši ugovor o radu broj ...-..-.../...-... od 19.05.2015. godine za obavljanje poslova ... . Rešenjem direktora tužene broj ...-...- .../....-... od 18.06.2015. godine tužilji je otkazan ugovor o radu broj ...-...-.../...-... od 19.05.2015. godine i konstatovano da joj radni odnos prestaje 18.06.2015. godine zbog isteka roka na koji je zasnovan radni odnos. Protiv navedenog rešenja tužilja je izjavila prigovor, koji je odlukom Upravnog odbora tužene broj ...-...-...-.../...-... od 02.07.2015. godine odbijen i data pouka da se protiv ovog rešenja može pokretnuti radni spor pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji u roku od 15 dana od dana dostavljanja ovog rešenja. Tužilji je rešenje od 02.07.2015. godine dostavljeno 07.07.2015. godine. Tužilja tužbom u ovoj pravnoj stvari traži da se poništi rešenje tužene broj ...-...-.../...-... od 18.06.2015. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje, dok je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je ukinuo u odbijajućem delu prvostepenu presudu i odbacio tužbu, kao nedozvoljenu.

Odredbom člana 145. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, broj 72/09, ... 35/15), propisano je da na rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni imaju pravo na prigovor organu upravljanja, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja direktora. Stavom 7. istog člana zakona, propisano je da ako organ upravljanja ne odluči po prigovoru ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana isteka roka za donošenje odluke, odnosno od dana dostavljanja odluke.

Saglasno citiranoj zakonskoj odredbi člana 145. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, predviđena je dvostepenost u postupku odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u ustanovama vaspitanja i obrazovanja, što podrazumeva i odluku o prestanku radnog odnosa odnosno otkaza ugovora o radu. Naime, predmet tužbenog zahteva u sudskom sporu u cilju zaštite povređenog prava zaposlenog mora biti konačna odluka poslodavca, odnosno odluka doneta povodom prigovora zaposlenog protiv prvostepenog rešenja (prvostepeno rešenje samo u slučaju kada poslodavac i po isteku zakonom propisanog roka ne donese odluku o prigovoru, primenom člana 145. stav 7. citiranog zakona). Pri tom kada je o prigovoru zaposlenog odlučeno rešenjem nadležnog organa, tada konačnu odluku ne čini samo drugostepena odluka, već i prvostepena odluka koja se njome potvrđuje, jer drugostepena odluka konzumira i odluku prvostepenog organa.

Ispitujući zakonitost spornog rešenja od 18.06.2015. godine, drugostepeni sud je pravilno zaključio da je tužba nedozvoljena, s obzirom da tužilja nije tražila i poništaj odluke Upravnog odbora tužene, već samo rešenja direktora tužene (prvostepene odluke), zbog čega je pravilno tužba odbačena. U konkretnom slučaju, utvrđeno je da je rešenjem direktora tužene od 18.06.2015. godine tužilji otkazan ugovor o radu broj ...-...-.../...-... od 19.05.2015. godine i konstatovano da joj radni odnos prestaje 18.06.2015. godine zbog isteka roka na koji je zasnovan radni odnos, a da je odlukom Upravnog odbora tužene od 02.07.2015. godine, odbijen prigovor tužilje. Imajući u vidu propisanu dvostepenost postupka u odlučivanju o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u ustanovama vaspitanja i obrazovanja, a kako primenom odredbe člana 145. stav 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, tužilja podnetom tužbom u ovoj pravnoj stvari nije tražila i poništaj odluke Upravnog odbora tužene od 02.07.2015. godine, kojim je rešenje direktora tužene od 18.06.2015. godine postalo konačno, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tužba nedozvoljena, zbog čega je prvostepenu presudu ukinuo u odbijajućem delu i tužbu odbacio.

Neosnovan je navod revizije da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je važio u vreme donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu i u vreme podnošenja tužbe nije bio primenljiv na tužilju kao ..., već samo na nastavno osoblje, kao i da su prilikom zasnivanja radnog odnosa tužilje primenjene odredbe Zakona o radu. Naime, odredbom člana 1. stav 1. Zakona o radu propisano je da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama. To znači da se odredbe Zakona o radu primenjuju na zaposlene čiji radni odnos nije regulisan posebnim zakonom, ili u delu koji nije regulisan posebnim zakonom. Imajući u vidu da je za zaposlene u sistemu obrazovanja donet poseban zakon, koji između ostalog reguliše zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, koji se u pogledu uslova i načina zasnivanja radnog odnosa odnosi na sve kategorije zaposlenih lica, dakle ne samo na lica koja neposredno obavljaju vaspitno-obrazovni rad (nastavnik, vaspitač, stručni saradnik i drugo lice), već i na zaposlene koja obavljaju druge (pomoćne) poslove, to se u ovoj pravnoj stvari i na osnovanost zahteva tužilje primenjuju odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Stoga je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilna odluka drugostepenog suda da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbi Zakona o radu, već da se u konkretnom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (kao lex specialis).

Na osnovu iznetog, primenom odredbe člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić