.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2138/2022
09.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Todorić, advokat u ..., protiv tuženog JP Elektroprivreda Srbije, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4839/21 od 30.11.2021. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 4839/21 od 25.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 09. novembra 2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4839/21 od 30.11.2021. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 4839/21 od 25.05.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4839/21 od 30.11.2021. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 4839/21 od 25.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 2P1 3336/19 od 22.01.2020. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete po osnovu manje isplaćene otpremnine isplati iznos od 71.923,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.04.2017. godine do konačne isplate i obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 2.376,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4839/21 od 30.11.2021. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž1 4839/21 od 25.05.2022. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda, te je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku. Reviziju izjavljuje zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od 5 sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odbijen zahtev tužioca za isplatu novčanog iznosa po osnovu manje isplaćene otpremnine, usled zastarelosti. Primena odredaba Zakona o radu u vezi karaktera potraživanja, kao i primena materijalnog prava o zastarelosti potraživanja, ne zahteva novo tumačenje prava, kao ni razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Revident ne ukazuje na drugačije odluke Vrhovnog kasacionog suda u vezi primene merodavnih normi koje regulišu zastarelost potraživanja. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije.
Zato je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20) i našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20) propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju, tužba je podneta dana 14.10.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke je 71.923,00 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost od 612,02 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Zato revizija nije dozvoljena prema opštem pravilu iz člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Dozvoljenost revizije tužioca ne postoji ni po članu 441. Zakona o parničnom postupku, budući da predmet spora nije u vezi sa postojanjem, zasnivanjem ili prestankom radnog odnosa. Tužba za predmet ima zaštitu prava iz radnog odnosa, ali predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, te se ne radi o sporu po članu 441. Zakona o parničnom postupku.
Shodno navedenom, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
