Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca „AA“ d.o.o. iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Nedeljković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Nikolić, advokat iz ..., radi isplate po tužbi i utvrđenja ništavosti odredbe ugovora po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2801/17 od 01.06.2018. godine, u sednici održanoj 21.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2801/17 od 01.06.2018. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2801/17 od 01.06.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 7090/15 od 03.10.2017.godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu isplati 300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS u momentu uplate i naknadi troškove parničnog postupka, a usvojen je protivtužbeni zahtev i utvrđeno da je ništava odredba člana 25. ugovora o radu zaključenog između stranaka 09.10.2015. godine u delu koji glasi: „ukoliko zaposleni ne ispoštuje ugovoreni otkazni rok dužan je platiti ugovornu kaznu poslodavcu u iznosu do 300 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS u momentu uplate ugovorne kazne“. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu do 49.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2801/17 od 01.06.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, u kojoj je predložio da se smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj. Revizijskim navodima se ukazuje na konkretno pravno pitanje, pa stoga nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti, prema okolnostima konkretnog slučaja, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici radi isplate po tužbi i utvrđenja ništavosti odredbe ugovora o radu po protivtužbi podneta je 25.12.2015. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 300 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić