Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Slađane Nakić- Momirović, članova veća, u parnici tužioca S.B. iz P., čiji je punomoćnik Z.J., advokat iz K., protiv tuženog DOO T.p. i t. P., koga zastupa G.B., advokat iz P., odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2332/13 od 24.07.2014. godine, u sednici održanoj 29.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2332/13 od 24.07.2014. godine i presuda Osnovnog suda u Paraćinu P1 33/12 od 23.05.2013. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P1 33/12 od 23.05.2013. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog od 28.12.2011. godine kao nezakonito i obaveže tuženi da tužioca vrati na rad na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2332/13 od 24.07.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na poslovima vozača. Rešenjem tuženog od 04.11.2011. godine određeno je da tužilac neće biti uključen u proces rada u periodu od 07.11.2011. do 18.11.2011. godine što iznosi 10 radnih dana usled prekida rada do koga je došlo bez krivice zaposlenog. O tome je tužilac obavešten 04.11.2011. godine. Rešenjem tuženog od 28.12.2011. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu jer je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze izazivanje svađe ili tuče na radu. Na teret mu je stavljeno da je 04.11.2011. godine u 9,20 časova ispred kancelarije šefa transporta izazvao svađu i tuču na radu na taj način što je šefa transporta kao svog neposrednog rukovodioca psovao, vređao, pretio mu i fizički nasrnuo na njega naslonivši ga svojim telom na zid i udarivši rukom o zid iznad njegove glave dva puta, a istom prilikom je pominjao u uvredljivom i pogrdnom kontekstu M.A., zaposlenog u SFS AD na poslovima koordinator konsultant. Tužiocu je 18.12.2011. godine dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz kojim je upozoren na ovu povredu i ostavljen mu rok od pet dana da se na upozorenje izjasni što je tužilac i učinio. U postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno je da je do navedenog sukoba između tužioca i njegovog šefa došlo zbog toga što tužiocu, po njegovom iskazu, nije bilo jasno zbog čega upravo on ide na plaćeno odsustvo, a ne neko drugo lice. Svađa sa šefom trajala je oko pet minuta, nakon čega je došla i policija. Šef tužioca protiv njega nije podneo krivičnu prijavu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je navedeno ponašanje tužioca propisano kao povreda radne obaveze i to ugovorom o radu, Kolektivnim ugovorom tuženog te da su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o otkazu na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu. Kako je u postupku utvrđeno da je tužilac ovu povredu i izvršio, a tuženi prilikom davanja otkaza poštovao proceduru davanja otkaza (dostavio upozorenje na izjašnjenje i rešenje doneo u zakonskom roku) nižestepeni sudovi su zaključili da nema uslova za poništaj ovako donetog rešenja i odbili tužbeni zahtev tužioca.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja izostala i pravilna primena materijalnog prava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ponašanje zaposlenog može se analizirati kroz povredu pravila radne discipline (sud nije vezan pravnom kvalifikacijom već činjeničnim stanjem).

Zakon o radu ne čini razliku između lakih i teških povreda radne discipline. Ali posredno se može zaključiti da te razlike uvažava i one se ogledaju u različitim posledicama. Naime, zakon u članu 179. stav 1. tačka 3. vrši gradaciju ponašanja zaposlenog tako što se u svakom slučaju mora utvrditi da li je ponašanje zaposlenog bilo takvo da ne može nastaviti rad kod poslodavca. Iz te odredbe proizlazi da nije svaka povreda radne discipline otkazni razlog već samo ono ponašanje koje se ne može tolerisati zato što je po razumnoj oceni nepodnošljivo. Ta nepodnošljivost se procenjuje u svakom konkretnom slučaju. Ukoliko na strani tuženog postoje olakšavajuće okolnosti i ako povreda radne discipline nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, poslodavac umesto otkaza prema zaposlenom može primeniti druge mere (npr. privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade). Dakle, nije svaka povreda radne discipline otkazni razlog. Povreda radne discipline mora biti takva da se ne može tolerisati zato što je po razumnoj oceni nepodnošljiva.

U konkretnom slučaju, izostalo je utvrđivanje načina na koji je došlo do povrede radne discipline. Ako se ima u vidu da je tužilac otišao kod šefa sa kojim se i posvađao zbog donetog rešenja kojim se šalje na plaćeno odustvo, deset dana pred penziju, bilo je neophodno imati u vidu stanje uračunljivosti tužioca (stresa, uznemirenosti itd).

U takvoj situaciji, po oceni revizijskog suda postojale bi olakšavajuće okolnosti na strani tužioca. Pored toga, tužilac je u toku postupka, a to čini i u reviziji, ukazivao da je rešenje o otkazu rezultat šikane poslodavca prema njemu, što u postupku pred nižestepenim sudovima nije utvrđivano.

Kako od potpuno utvrđenog činjeničnog stanja zavisi pravilna primena materijalnog prava, to su nižestepene presude ukinute. U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i odlučiti o tužbenom zahtevu.

Na osnovu člana 416. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.