Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje na druge povrede postupka koje mogu biti razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu „upravnik lovišta“ na osnovu Ugovora o radu broj ../09 od 01.08.2009. godine. Pobijenim rešenjem od od 12.12.2016. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 2. tačka 1, 2. 5. i 8. Zakona o radu. U rešenju je navedeno je da je upravni odbor tuženog na sednici 01.11.2016. godine doneo rešenje o obrazovanju komisije sa zadatkom da utvrdi činjenično stanje o postupcima tužioca. Otkaznim rešenjem od 12.12.2016. godine, tužiocu je stavljeno na teret da je u ime tuženog uputio zahtev PU Zaječar od 08.09.2016. godine, koji je sam potpisao, a kojim je tražena informacija o posedovanju oružja od strane BB, predsednika tuženog, da je tužilac na taj način zloupotrebio službeni položaj i prekoračio ovlašćenja samovoljno upotrebljavajući pečat i potpisujući zahtev u ime tuženog bez saglasnosti organa tuženog, jer isti nije zakonski zastupnik tuženog. Pored toga, tužiocu je stavljeno na teret da je vršio naplatu članarine iako nije bio ovlašćen ( od lica i u iznosima navedenim u obražloženju nižestepenih presuda), a da novac od uplaćenih članarina nije uplatio tuženom, čime je prekoračio i zloupotrebio svoja ovlašćenja, a tuženom je prouzrokovao štetu. Takođe je navedeno da se blok za uplatu članarine nalazio u prostorijama tuženog, pa je bio dostupan tužiocu pre nego što je blok nestao. U obrazloženju pobijanog rešenja je navedeno i da je komisija utvrdila da postoji prijava programa za raspodelu sredstava budžetskog fonda za razvoj lovstva u vrednosti od 525.000,00 dinara od 29.06.2016. godine, koja nije kompletno popunjena na već postojećem obrascu, te da je ista odbačena, a da je tužilac bio zadužen za podnošenje prijave za navedeni konkurs kod Ministarstva i da je raspolagao svim potrebnim podacima za uredno podnošenje prijave jer je iste posedovao tuženi. Dalje je navedeno da je nadzorni odbor u svom izveštaju utvrdio da je tužilac neažurno vodio dnevnik lovočuvara, da je neažurno vođena evidencija koja se odnosi na lovne dozvole za komercijalni lov, da tužilac nije sačinjavao izveštaj o odstrelu povodom izdatih dozvola za lov sitne divljači i ptica izdate lovočuvaru VV, da postoje nedostaci u evidenciji trofejnih listova, da je neažurno vodio ocenjivačke listove, nepostojanje evidencije o utrošenim markicama i nepostojanje evidencije dozvola za odstrel srndaća koje je odstrelio tužilac. Pre donošenja rešenja tužiocu je dostavljeno pisano upozorenje od 18.11.2016. godine o razlozima za otkaz na koje se tužilac pismeno izjasnio negirajući povredu radne discipline koja mu se stavlja na teret. Utvrđeno je da je rešenjem tuženog od 10.10.2016. godine tužilac je udaljen sa rada.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da u postupku koji je prethodio donošenju rešenja o otkazu i u samom rešenju postoje procesni nedostaci koji se sastoje u tome što je tuženi konkretizovao otkazne razloge pozivanjem na različite povrede radne obaveze u upozorenju i u rešenju o otkazu. Pored toga, prema stanovištu prvostepenog suda kod tužioca nije postojala svest i namera da svojim ponašanjem prekorači ovlašćenja, kao i da u odnosu na navedene povrede radne obaveze nije utvrđena odgovornost tužioca, pa je usvojen tužbeni zahtev i poništeno rešenje tuženog od 12.12.2016. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tuženog preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Prema oceni drugostepenog suda na pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo i to odredbu člana 179. stav 2. i člana 191. stav 1. Zakona o radu, člana 18., 29., 88. 91. i 92. Statuta lovačkog udruženja tuženog. Prema stanovištu drugostepenog suda u konkretnom slučaju su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu na inicijativu poslodavca zbog toga što se tužilac ponašao suprotno propisanim pravilima tuženog, tako što je zloupotrebio položaj i prekoračio ovlašćenja jer je samovoljno upotrebio pečat i postupao u ime tuženog bez saglasnosti tuženog odnosno što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze utvrđene članom 34. stav 1. tačke 1. i 2. Ugovora o radu.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu, kao i zahtev za reintegraciju tužioca.

Odredbom člana 179. stav 2. tačke 1. i 5. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05...75/14), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.

Statutom Lovačkog udruženja „Boljevac“ propisano je da su organi lovačkog udruženja skupština, predsednik lovačkog udruženja, upravni odbor, nadzorni odbor i disciplinska komisija (člana 18.) dok su odredbama članova 19, 29, 43, 50. i 53. propisane nadležnosti organa lovačkog društva. Predsednik lovačkog udruženja je zastupnik, odgovorno lice za rad i poslovanje Lovačkog udruženja i član je Saveta lovnog regiona( član 29.) .

Odredbom člana 88. Statuta je propisano da je za obavljanje stručnih poslova u oblasti gazdovanja lovištem, finansijskih, knjigovodstvenih, administrativno- tehničkih i njima sličnih poslova lovačko udruženje ima sturčnu službu. Stručna služba je nadležna da obavlja poslove vezane za gazdovanje lovištem, čuvanje lovišta u skladu sa propisima, priprema radne materijale potrebne za rad organa lovačkog udruženja i sprovodi odluke organa, stara se o vođenju, dostavljanju, praćenju podataka neophodnih za rad lovačkog udruženja, obavlja administrativno-tehničke i druge poslove za potrebe lovačkog udruženja, priprema nacrte akata za skupštinu, upravni odbor i druge organe lovačkog udruženja i obavlja i druge stručne poslove u skladu sa zakonom, statutom i drugim aktima lovačkog uruženja (član 89.). Radom stručne službe rukovodi upravnik lovišta koji za rad stručne službe i uspešno izvršavanje poslova i zadataka odgovara predsedniku lovačkog udruženja (član 91.) Na stručnu službu ne mogu se preneti nadležnosti organa Lovačkog udruženja i zaposleni u službi ne mogu biti birani u organe Lovačkog udruženja koje bira skupština (član 92.)

Povreda radne obaveze predstavlja zakonski razlog zbog kojeg se zaposlenom može otkazati ugovor o radu. Osporenim rešenjem tužiocu je stavljeno na teret više povreda radnih obaveza koje su predviđene zakonom i ugovorom o radu (neizvršavanje, nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza, zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja). Zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa ceni se u odnosu na svaku učinjenu povredu radne obaveze, s tim što je odgovornost samo za jednu od njih dovoljna da se otkaže ugovor o radu. U konkretnom slučaju je utvrđeno da je tužilac kao upravnik lovišta uputio zahtev PU Zaječar kojim je tražio informaciju o tome da li predsednik lovačkog udruženja legalno poseduje oružje i da li su preduzete mere o oduzimanju oružja, samovoljno upotrebljavajući pečat i postupajući u ime lovačkog udruženja bez saglasnosti organa lovačkog udruženja. Time je prekoračio granice ovlašćenja koja su mu data i zloupotrebio položaj, a o čemu je imao svest, jer je tužiocu kao upravniku lovišta, rukovodilacu stručne službe, moralo biti poznato da mora savesno i odgovorno da obavlja poslove na kojima radi, kao i da na njega nisu mogle biti prenete nadležnosti organa lovačkog udruženja, jer je Statutom tuženog izričito propisano da samo predsednik udruženja može da zastupa udruženje i da se ta nadležnost ne može preneti na stručnu službu, odnosno na upravnika lovišta. Kod takvog stanja stvari, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužilac svojom krivicom, učinio povredu radne obaveze (neovlašćeno je upotrebio pečat tuženog) koja mu je pobijanim rešenjem o otkazu ugovora o radu stavljena na teret, što znači da je to rešenje zakonito, a tužbeni zahtev tužioca za poništaj tog rešenja i vraćanje na rad neosnovan. Zbog toga, tužilac navodima revizije neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Sledom navedenog, neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da nije utvrđena odgovornost tužioca i da kod njega nije postojala svest i namera da prekorači svoja ovlašćenja. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužiočevo ponašanje na radnom mestu suprotno od onog koje se očekuje od zaposlenog i da je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze, jer je neovlašćeno i samovoljno koristio pečat tuženog i u ime tuženog podneo zahtev PU Zaječar. Tuženi je pre donošenja osporenog rešenja u smislu člana 180. Zakona o radu, upozorio tužioca na postojanje razloga za otkaz, čime je ispoštovana i procedura o otkazivanju ugovora o radu i čime mu je omogućeno pravo na odbranu. Suprotno revizijskim navodima, postoji identitet u pogledu radnje izvršenja povrede radne obaveze u pogledu vremena, mesta i načina koji je naveden u rešenju i upozorenju. Stoji da je tužiocu stavljeno na teret više povreda radnih obaveza, ali za zakonitost rešenja o otkazu dovoljno je da je učinjena jedna od više stavljenih povreda radnih obaveza, te da je u odnosu na tu povredu ispoštovana procedura otkaza, što je u konretnom slučaju učinjeno, pa revizijski navodi nisu od uticaja.

Imajući u vidu da je tužiocu ugovor o radu zakonito otkazan neosnovan je njegov zahtev za reintegraciju u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Ostalim navodima revizije se osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Pravilna je odluka o troškovima parničnog postupka doneta na osnovu članova153. stav 1., 154. stav 2. i 165. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković