Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju, uz zahtev za naknadu troškova.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz članan 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, koje je drugostepeni sud uzeo za podlogu svoje odluke, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog od 01.07.2019. godine na radnom mestu „menadžer ...“ na osnovu ugovora o radu od 30.06.2019. godine zaključenog na određeno vreme od 2 meseca (od 01.07.2019. godine do 30.08.2019. godine). Predmetnim rešenjem od 27.08.2019. godine tužilji je otkazan navedeni ugovor o radu zbog isteka vremena na koji je radni odnos zasnovan, uz prestanak radnog odnosa dana 30.08.2019. godine. Prema uverenju Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja 23.01.2020. godine, tužilja je odjavljena sa obaveznog osiguranja na dan 30.08.2019. godine.

Polazeći od činjeničnog stanja (utvrđenog pred tim sudom) prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, pozivajući se na član 13. ZOO i članove 30. stavovi 1., 2. i 3., 31., 36., 175. tačke od 1. do 7., 179. stav 2. tačka 1., 180. stav 1., 185. stav 5. i 191. Zakona o radu. Ovo stoga što je utvrdio da je tužilja prvobitno zasnovala radni odnos kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 14.06.2018. godine na određeno vreme (od 15.06.2018. godine do 31.08.2018. godine), radi obavljanja poslova radnog mesta „menadžer ...“, uz konstataciju da će u ovom periodu biti na probnom radu, da joj nakon toga produžavan radni odnos za isto radno mesto, sa istim opisom poslova: ugovorom o radu od 31.08.2018. godine na određeno vreme od četiri meseca (za period od 01.09.2018. godine do 31.12.2018. godine) i ugovorom o radu od 31.12.2018. godine na određeno vreme od 6 meseci (za period od 01.01.2019. godine do 30.06.2019. godine), da joj je poslednjim ugovorom o radu od 30.06.2019. godine ponovo produžen radni odnos kod tuženog na istom radnom mestu na određeno vreme od 6 meseci (za period od 01.07.2019. godine do 31.12.2019. godine), a ne na dva meseca kako to tvrdi tuženi, prihvativši kao autentičan i istinit ugovor o radu, bez broja, od 30.06.2019. godine, koji je dostavila tužilja, pa je našao da je tužilji nezakonito prestao radni odnos jer nije istekao period za koji je ugovor o radu zaključen,

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku tako što je zaključio da je ugovorom o radu od 30.06.2019. godine, koji je dostavio tuženi, tužilja kod tuženog zasnovala radni odnos na određeno vreme od dva meseca, prihvativši ga kao autentičan, zbog čega je predmetnim rešenjem od 27.08.2019. godine tužilji pravilno otkazan ugovor o radu od 30.06.2019. godine zbog isteka roka na koji je zasnovan, uz prestanak radnog odnosa dana 30.08.2019. godine, na osnovu članova 175. stav 1. u vezi članova 30., 31. i 37. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužilje osporava pobijana presuda ukazivanjem da je drugostepeni sud preinačujući prvostepenu presudu bez otvaranja rasprave izmenio činjenično stanje i na tako zasnovanom činjeničnom stanju zasnovao svoju odluku o tužbenom zahtevu.

Naime, činjenično stanje nižestepenih odluka se razlikuju u pogledu bitne činjenice, da li je autentičan ugovor o radu bez broja od 30.06.2019. godine, obostrano štampan (koji je dostavila tužilja) prema kojem je radni odnos zasnovala kod tuženog na određeno vreme od 6 meseci ili ugovor o radu bez broja od 30.06.2019. godine, jednostrano štampan (koji je dostavio tuženi) prema kojem je radni odnos zasnovala kod tuženog na određeno vreme od 2 meseca (probni rad). Oba ugovora su snabdevena pečatom i faksimilom tuženog.

Drugostepeni sud u smislu člana 394. stav 1. tačka 1. ZPP nije mogao bez rasprave da utvrdi drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi.

Naime, u osnov presude kojom drugostepeni sud preinačuje prvostepenu presudu uzima se ono činjenično stanje na kojem je ta presuda zasnovana, ili činjenično stanje koje je utvrdio drugostepeni sud prema rezultatu dokazivanja koje je pred njim izvedeno. Ako povodom žalbe nije održana rasprava, načelo neposrednosti nalaže da drugostepeni sud u osnov svoje preinačujuće presude uzme činjenice na kojima je zasnovana prvostepena presuda, a u protivnom je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka.

U konkretnom slučaju prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza (iskaza tužilje i svedoka BB i VV) utvrdio da je autentičan ugovor o radu od 30.06.2019. godine prema kojem je tužilja kod tuženog zasnovala radni odnos na određeno vreme od 6 meseca, dostavljen od strane tužilje, koji je bez broja, izrađen na tri lista obostrano kucanih, kao što su i ostali ugovori o radu koje je tužilja dostavila (za razliku od ugovora o radu na koji se poziva tuženi), ceneći okolnosti u kojima je došlo do zaključenja ugovora (nakon isteka probnog rada i nakon više prethodno zaključenih ugovora na određeno vreme), na kom ugovoru se greškom prvobitno potpisala svedok VV, a nakon što je njen potpis izbeljen, preko njega se potpisala tužilja. Drugostepeni sud je, ceneći samo pismene dokaze, našao da je autentičan ugovor o radu od 30.06.2019. godine prema kojem je tužilja radni odnos zasnovala kod tuženog na određeno vreme od 2 meseca, zasnivajući ovakav zaključak na činjenici da je tuženi dostavio original ovog ugovora i na prijavi i odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja (koje se vremenski poklapaju sa vremeno označenim u navedenom ugovoru o radu). Zbog toga je zaključio da tužilja izvedenim dokazima nije dokazala da je poslednji ugovor o radu bio zaključen na 6 meseci.

Pri tom je preinačujuću presudu drugostepni sud doneo sa pozivom na član 394. tačka 4. ZPP. koja odredba se primenjuje kada drugostepeni sud smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo. Označena odredba, po stanovištu revizijskog suda, u ovom slučaju nije primenjiva jer je pobijana drugostepena presuda zasnovana na izmenjenom činjeničnom stanju u odnosu na ono koje je utvrđeno prvostepenom presudom.

Iz navedenog razloga, drugostepena presuda je morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tuženog.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer zavisi od ishoda spora.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti nedostatke na koje je ukazano i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Na osnovu člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužilje za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju je odbijen kao neosnovan jer nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković