Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1910/21 od 28.05.2021. godine, stavom prvim, drugim i trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i trećem izreke, tako što je odbio tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da im na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada, za period od juna 2016.godine do novembra 2019.godine i zbog manje isplaćene naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora u periodu od jula 2016.godine do oktobra 2019.godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zateznom kamatom, kao i da na dosuđene novčane iznose uplati za svakog tužioca posebno doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što se odbija zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 136.940,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, a obavezuje svako od tužilaca da tuženom naknadi troškove koje ima u postupku pred prvostepenim sudom u iznosu od 2.150,00 dinara. Stavom petim izreke, obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove nastale u postupku po žalbi u ukupnom iznosu od 28.330,00 dinara. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je odgovorio na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilaca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u radnom odnosu kod tuženog, a poslove svog radnog mesta obavljali su u utuženom periodu radeći svaki drugi dan od 07,00 – 19,00 časova po 12 sati. Organizacija rada kod tuženog je takva da na tim poslovima svakog dana radi jedan zaposleni uvek u periodu od 07,00 – 19,00 časova, dok drugi zaposleni ima slobodan dan. Za rad obavljen u utuženom periodu tuženi poslodavac tužiocima nije isplatio uvećanu zaradu za 8,9% od osnovne zarade propisane članom 38. Posebnog kolektivnog ugovora za ''Elektroprivredu Srbije'', niti je prilikom isplate naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora u obračun uzeo i deo uvećane zarade koja tužiocima pripada po osnovu smenskog rada. Iznose neisplaćene uvećane zarade po osnovu smenskog rada za utuženi period i neisplaćenu naknadu zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora obračunatu prema zaradi u koju je uključena i uvećana zarada po osnovu smenskog rada za utuženi period, prvostepeni sud je utvrdio na osnovu nalaza veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 164. Zakona o radu usvojio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, tužioci su u navedenom vremenskom periodu radili u smenama i zato imaju pravo na uvećanu zaradu u skladu sa članom 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora tuženog, u visini utvrđenoj veštačenjem.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbene zahteve tužilaca.

Po nalaženju tog suda, način rada tužilaca nema karakter smenskog rada, zbog čega tužioci neosnovano potražuju isplatu po tom osnovu. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 108. stav 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05, ...75/14) propisano je da opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada u smenama.

Prema odredbi člana 38. Posebnog kolektivnog ugovora za JP EPS od 28.01.2015. godine, predviđeno je da se osnovna zarada zaposlenog uvećava, između ostalog, za rad u smenama 8,9%.

Direktivom EU 2003/88/EC smenski rad je definisan kao način organizacije rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući i obrazac rotiranja koji može biti neprekidan ili sa prekidima (kontinuiran ili diskontinuiran).

Iz navedenog proizlazi da kada se zaposleni na istom poslu smenjuju prema unapred utvrđenom redosledu onda se radi o smenskom radu, a ne o preraspodeli radnog vremena. Između smenskog rada i preraspodele radnog vremena postoje suštinske razlike i smenski rad postoji uvek kada se rad zaposlenog odvija prema postojećem rasporedu, pa i po principu 12/36, jer ovakav raspored rada nije bio privremen (zbog izvršavanja određenog posla u utvrđenim rokovima, sezonskih poslova, povećanog obima posla i sl.), već naprotiv zaposleni su radili na ovaj ustaljeni način uvek, a što je upravo karakteristika rada koji se obavlja u smeni. Zaposleni na istim poslovima na kojima su radili i tužioci smenjivali su se prema unapred utvrđenom redosledu, 12 sati rada - 36 odmora - 12 sati rada, što znači da je u konkretnom slučaju obavljan smenski rad. Kako tuženi nije sporio da su tužioci rad obavljali na izloženi način, niti je osporio visinu potraživanja tužilaca utvrđenu veštačenjem, to su tužiocima dosuđeni iznosi kao u izreci.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu presudu, usvojio tužbene zahteve tužilaca i na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužioci su uspeli u postupku po reviziji (čija je ukupna vrednost predmeta spora 511.014,51 dinar), pa im, na osnovu člana 153. i 154. ZPP, pripadaju i opredeljeni troškovi revizijskog postupka, koji su dosuđeni u visini od 211.320,29 dinara i koji obuhvataju troškove za sastav revizije u iznosu od 45.000,00 dinara, takse za sastav revizije u iznosu od 68.820,00 dinara i takse za revizijsku odluku u iznosu od 97.500,00 dinara, saglasno Tarifnom broju 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, kao i primenom tarifnog broja 1 i 2 Taksene tarife Zakona o sudskim taksama.

Tuženom ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju, jer isti nisu bili od značaja za odlučivanje u ovom revizijskom postupku.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić