Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) - ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet odlučivanja u ovoj pravnoj stvari je poništaj rešenja o izricanju disciplinske mere novčane kazne tužiocu zbog povrede radne obaveze, kod utvrđenog da je tužilac u svojstvu odgovornog lica svojim nesavesnim i nemarnim radom, kao i davanjem netačnih podataka koji su od uticaja na donošenje odluke nadležnih organa, mogao da proizvede nastanak materijalne štete javnom preduzeću. Pobijanom odlukom je odbijen tužbeni zahtev uz pravilnu primenu materijalnog prava i u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Revizija se formalno poziva na zakonske razloge za primenu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, ali bez dostavljanja dokaza o postojanju drugačije sudske prakse u bitno istovrsnim situacijama i u suštini se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP. Takođe, navodi revizije se delimično odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoje uslovi da se dozvoli odlučivanja o posebnoj reviziji jer nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, što ovde nije slučaj, jer se pobija rešenje o izricanju dispiplinske mere – novčanog kažnjavanja. U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 19.04.2022. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 36.000,00 dinara, pa kako vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković