U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Slađane Nakić- Momirović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., koje zastupa punomoćnik Jugoslav Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Sokobanja, čiji je zakonski zastupnik Opštinski pravobranilac, radi isplate zarade, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2979/15 od 12.07.2016. godine, u sednici održanoj 07.12.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 2979/15 od 12.07.2016. godine tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Aleksincu, Sudska jedinica Sokobanja P1 361/15 od 14.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aleksincu, Sudska jedinica Sokobanja P1 361/15 od 17.09.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA pa je obavezana tužena da mu na ime neisplaćenog smenskog rada za period od 20.06.2012. do 20.09.2012. godine isplati iznose bliže označene ovim stavom izreke, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca BB, pa je tužena obavezana da mu na ime neisplaćenog smenskog rada za period od 20.06.2012. do 20.09.2012. godine isplati iznose bliže označene u ovom stavu izreke, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu AA naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 47.185,00 dinara, a tužiocu BB u iznosu od 47.185,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.09.2015. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2979/15 od 12.07.2016. godine preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, zajedno sa troškovima parničnog postupka, a tužioci su obavezani da tuženoj solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 61.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u radnom odnosu kod tužene, pri čemu je tužilac AA raspoređen na poslovima … i …, a tužilac BB na poslove …, sve u Odeljenju … Opštine Sokobanja. Rešenjem Načelnika Opštinske uprave od 08.06.2012. godine tužiocima je izvršena promena trajanja ukupnog radnog vremena u smenama tako što je rešenjem određeno da rad obavljaju u prvoj smeni od 08 do 15 časova i u drugoj smeni od 15 do 22 časa, dok se subotom rad obavljao u prvoj smeni od 11 do 16 časova, a u drugoj smeni od 16 do 21 časa. Odluku o rasporedu radnog vremena po smenama donosio je rukovodilac Odeljenja …. Na ovaj način tužioci su radili u periodu od 20.06.2012. do 20.09.2012. godine i to u toku nedelje po šest dana u prvoj smeni, a zatim šest dana u drugoj smeni. Iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomske struke utvrđeno je da tužiocima zarada za utuženi period obračunavana množenjem cene rada sa ukupnim koeficijentom radnog mesta tužilaca uz uvećanje osnovne zarade samo za minuli rad. Da je tuženi obračunavao uvećanje zarade za smenski rad od 26% od osnovne zarade tužilac AA ostvario bi zaradu u iznosu od 22.736,81 dinara, a tužilac BB u iznosu od 25.361,10 dinara, u mesečnim iznosima navedenim u izreci prvostepene presude.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je pravilnom primenom odredaba Zakona o radu usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom ukazuje da je apelacioni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilaca.

Pravilan je zaključak prvostepenog suda da se u konkretnom slučaju ne radi o preraspodeli radnog vremena, već o smenskom radu. Na zaposlene u organima lokalne samouprave primenjuje odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima, pa kako pitanje smenskog rada nije regulisano ovim zakonom, supsidijarno se primenjuju odredbe Zakona o radu.

Prema članu 108. stavu 1. tačka 2. i stavu 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ...) zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan kod utvrđivanja osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice. Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, sa opštim aktima i ugovorom o radu.

Pošto rad tužilaca u smenama nije vrednovan kod utvrđivanja osnovne zarade, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev pravilno zaključivši da tužioci imaju pravo na uvećavanje osnovne zarade po osnovu rada u smenama koji su obavljali u spornom periodu. Iz navedenih razloga, postoji obaveza tuženog poslodavca da tužiocima isplati razliku između isplaćenog iznosa po osnovu zarade i vrednosti uvećane zarade od iste osnovice za 26%.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić