U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca D.V. iz B., čiji je punomoćnik P.U., advokat iz B., protiv tuženog JP PTT Saobraćaja „Srbija“ iz B., radi utvrđenja, poništaja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2416/14 od 09.07.2015. godine, na sednici održanoj 16.03.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.2416/14 od 09.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1465/12 od 10.04.2014. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos kod tuženog i poništi rešenje broj 2011-136525/8 od 04.01.2012. godine i obaveže tuženi da tužioca vrati na rad na poslove kvalifikovani radnik III u RJ Poštansko transportna logistika ili na drugi odgovarajući posao kao neosnovan. Odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi naknadi troškove parničnog postupka kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2416/14 od 09.07.2015. godine, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu u delu stava prvog izreke kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da ga vrati na drugi odgovarajući posao i u tom delu se tužba tužioca odbacuje. U stavu drugom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu u preostalom delu stava prvog izreke i stavu drugom izreke. U stavu trećem izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi kao neosnovan.

Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti a na druge bitne povrede se u reviziji ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio zaposlen kod tuženog kao kvalifikovani radnik na neodređeno vreme. Dana 31.10.2011. godine, izvršio je radove skidanja, otvaranja i pražnjenja katalizatora na službenom motornom vozilu marke „...“ a da ovi radovi nisu bili obuhvaćeni izdatim radnim nalogom koji je tužilac dobio od pretpostavljenog 28.10.2011. godine. Tim radnim nalogom od neposrednog rukovodioca bila je odobrena zamena seta kvačila na službenom motornom vozilu kao i zamena sajle kvačila ali ne i skidanje, otvaranje i vađenje sadržine katalizatora. Tužilac je kako je utvrđeno samovoljno otvorio katalizator, izvadio njegovu unutrašnjost što je utvrđeno kao nesporno. Tuženi je tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu 04.11.2011. godine. Upozorenje o postojanju razloga za otkaz je dostavljeno i sindikatu čiji je zaposleni član. Postupak primopredaje pregleda, dijagnostikovanja, upućivanja i servisiranje vozila u servisu regulisan je Procedurom broj 1 2010-11164/2 od 29.01.2010. godine. Povodom spornog događaja tužiocu je otkazan ugovor o radu rešenjem od 04.01.2012. godine, zbog povrede radne obaveze iz člana 98. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog a koja se sastoji u nepropisnom i nesavesnom izvršavanju radnih obaveza.

Tuženi je tužiocu otkazao ugovor o radu na osnovu navedenih odredaba Pojedinačnog kolektivnog ugovora kao i odredbe člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, kojom odredbom je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to između ostalog ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Naime, pored utvrđivanja povrede radne obaveze za davanje otkaza ugovora o radu zbog povrede radne obaveze mora da postoji i krivica zaposlenog za učinjenu povredu radne obaveze.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev tužioca i kada je u konkretnom slučaju utvrđeno da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu na inicijativu poslodavca zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu u vezi člana 98. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog.

Naime, tužilac je svesno odstupio od postupka primopredaje, pregleda, dijagnostikovanja, upućivanja i servisiranja vozila u servisu koji je regulisan Procedurom broj 1, kod tuženog, kada je preduzeo radnju servisiranja vozila mimo radnje koja je bila obuhvaćena radnim nalogom, za to službeno vozilo i bez odobrenja i obaveštavanja neposrednog rukovodioca o potrebi preduzimanja radnje servisiranja katalizatora. U konkretnom slučaju ova radnja tužioca nije ni naknadno odobrena, pa stoga na strani tužioca postoji krivica koja potvrđuje otkazni razlog.

Stoga i po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju postoje razlozi za otkaz ugovora o radu u smislu navedenih odredaba Kolektivnog ugovora tuženog i člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, pa je pravilno odbijen tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.

Nisu osnovani navodi revizije tužioca kojim se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.