.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2178/2020
15.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Radenković, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za proizvodnju, usluge i promet „Prizma trade“ DOO Niš, čiji je punomoćnik Miloš Vojinović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 422/2020 od 06.03.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 15.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 422/2020 od 06.03.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 422/2020 od 06.03.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lebanu P1 87/19 od 25.11.2019. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je obavezan tuženi da tužilji plati neto zaradu za period od marta 2015. godine do decembra 2015. godine u iznosima bliže navedenim ovim stavom izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 111.790,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 422/2020 od 06.03.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Lebanu P1 87/19 od 25.11.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje shodno odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa i pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana kao i novog tumačenja prava.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti prvna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava ( posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilje, kao zaposlene kod tuženog, za isplatu pripadajuće zarade za period od marta 2015.godine zaključno sa decembrom 2015. godine, koju joj tuženi nije isplatio, shodno odredbama Zakona o radu. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Revizija se odnosi na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora jer se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava. Takođe, tuženi u reviziji ne ukazuje na drugačije odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog kasacionog suda.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate pripadajuće zarade podneta je sudu dana 08.02.2016. godine. Vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi je 200.000,00 dinara. U ovom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost pobijanog dela presude očigledno ne prelazi iznos od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.
Sa iznetih razloga na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
