U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca M.K., iz B., čiji je punomoćnik V.D., advokat iz N., protiv tuženog T.T.C. ... B. DOO N., čiji je punomoćnik D.R., advokat iz N., radi poništaja rešenja, vraćanja na rad i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2556/14 od 25.12.2014. godine, u sednici veća od 16.06.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2556/14 od 25.12.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1. 790/12 od 11.04.2014. godine stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi rešenje tuženog od 12.08.2011. godine kojim mu je otkazan ugovor o radu. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da ga vrati na rad, rasporedi na ranije ili odgovarajuće poslove i isplati neisplaćenu zaradu počevši od 15.08.2011. godine do dana vraćanja na rad, uz uplatu doprinosa obaveznog osiguranja za isti period. Stavom trećim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 185.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2556/14 od 25.12.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09) koji se primenjuje po osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u nižestepenim presudama pravilno je primenjeno materijalno pravo, član 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/09, 61/05) kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja tuženog kojim mu je otkazan ugovor o radu, vraćanje na rad i isplatu neisplaćenih zarada. Naime, utvrđeno je da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je otkaznim rešenjem stavljena na teret, odnosno da je u periodu od 06.12.2010. godine do 29.07.2011. godine bez znanja poslodavca u prodajnim prostorijama tuženog u B. prodavao i posredovao prilikom prodaje polisa osiguranja D.g. AD, putnicima kojima su prodavane karte na linijama na kojima saobraća tuženi. Tužilac je ove aktivnosti obavljao protivno članu 4. Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog, kojim su propisani poslovi i radni zadaci administrativnog radnika – referenta prodaje, pa je stoga pravilan zaključak nižestepenih sudova da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, u smislu člana 179. tačka 2. Zakona o radu, što predstavlja dovoljan razlog da se tužiocu otkaže ugovor o radu, bez obzira na postojanje drugih povreda radne obaveze i radne discipline, koje su mu otkaznim rešenjem stavljene na teret. Stoga tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad i isplati mu neisplaćene zarade, u smislu člana 191. st.1. i 2. Zakona o radu, a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke, u smislu člana 405. stav 2. ZPP, budući da se u reviziji pojavljaju žalbeni razlozi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrjević,s.r.