Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, dr Ilije Zindovića, Biserke Živanović i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Kosara Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - MUP - Uprava za vanredne situacije Kragujevac, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 571/19 od 21.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 12.09.2019.godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 571/19 od 21.03.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 571/19 od 21.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1002/18 od 29.11.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da u korist tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Fondu PIO, i to na ime zarade za noćni rad, rad u dane državnih i verskih praznika i prekovremenog rada, za period od 01.05.2007. godine do 27.04.2010. godine, po stopama važećim na dan uplate, i to na pojedinačne mesečne novčane iznose bliže navedene u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da plati tužiocu troškove postupka u ukupnom iznosu od 21.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate, u roku od 15 dana od dana izvršnosti odluke, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 571/19 od 21.03.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1002/18 od 29.11.2018. godine.

Protiv drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Tužena se pozvala na odredbu člana 404. ZPP, zbog potrebe zauzimanja stava o pravnoj prirodi spornog odnosa i u vezi sa tim nadležnosti suda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18– u daljem tekstu: ZPP).

Po članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nije potrebno novo tumačenje prava, niti ujednačavanje sudske prakse jer se revizijom ni ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji. Nadležnost su sudovi zasnovali na Zakonu o uređenju sudova. Isti zakon propisuje obavezu pružanja sudske zaštite u slučajevima povrede prava iz radnog odnosa, kakvo je pravo na uplatu doprinosa kao integralnog dela zarade koju propisuje Zakon o radu. Apsolutna nenadležnost suda sankcionisana je bitnom povredom iz člana 374. st. 2. t. 2. ZPP koja nije propisana kao razlog za dozvoljenost posebne revizije.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Tužba je u predmetnom sporu podneta 24.07.2018. godine. U istoj nije označena vrednost predmeta spora. Tužilac nije obavezan na plaćanje takse za tužbu, ali su mu troškovi postupka odmereni prema vrednosti predmeta spora do 450.000,00 dinara.

Odredba čl. 403. st 3. ZPP propisuje da revizija u imovinskopravnim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako je vrednost predmeta spora očigledno ispod zakonom propisanog revizijskog, revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog i člana 413. ZPP, revizijski sud je reviziju tužene odbacio kao nedozvoljenu i odlučio kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić