Na reviziju tuženog, tužilja je blagovremeno odgovorila.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20, 10/23-dr.zakon), i utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je doktor nauka iz interdisciplinarne oblasti ... (sa osmim stepenom stručne spreme). Počev od 01.09.2007. godine tužilja je bila u radnom odnosu na određeno vreme kod tuženog, i to po ugovorima od 2007. i 2012. godine, na period od po pet godina, a potom od 2017. godine pa do dana prestanka radnog odnosa 07.07.2021. godine sa tuženim je zaključivala ugovore o radu na određeno vreme na period od po godinu dana.

Tuženi je dana 21.04.2017. godine objavio konkurs za izbor nastavnika u odgovarajuća nastavno – naučna zvanja, radi sticanja uslova za zasnivanje radnog odnosa kada se za to ukaže potreba, a u okviru utvrđenih naučnih oblasti na studijskom programu, između ostalog i za ... – 2 nastavnika. Tužilja je u to vreme bila u zvanju docenta kod tuženog i u radnom odnosu na određeno vreme, te je podnela prijavu na konkurst za izbor nastavnika na studijskom programu ... . Rektor tuženog je odlukom o imenovanju članova komisije za pisanje izveštaja od 12.06.2017. godine, imenovano članove komisije za izbor dva nastavnika na studijskom programu ... sa zadatkom da komisija utvrdi da li prijavljeni kandidati ispunjavaju uslove za izbor u zvanje, da odredi njihovu naučnu oblast, kompetentnost za održavanje nastave i da sačini predlog odluke. Tako imenovana tročlana komisija je u izveštaju o prijavljenim kandidatima na konkurs za izbor u zvanje nastavnika od 25.08.2017. godine, u delu koji se odnosi na mišljenje o ispunjenosti uslova za izbor u zvanje svakog kandidata pojedinačno, navela, između ostalog, i da je kandidat AA u reizbornom periodu docenta ostvarila 18, od minimalna 24 boda posle izbora u zvanje docenta, da nije realizovala bar dva rada objavljena u međunarodnim časopisima sa SSCI liste (M 21, M 22 ili M 23) posle izbora u zvanje docenta, da nema objavljen udžbenik, monografiju, praktikum ili zbirku zadataka za užu naučnu oblast za koju se bira, da ne ispunjava najvažnije uslove po Zakonu o visokom obrazovanju i Pravilniku o načinu i postupku zasnivanja radnog odnosa i sticanju zvanja od 30.07.2012. godine za izbor u zvanje vanrednog profesora za užu naučnu oblast ..., kao i da je predlog komisije da ista ponovo bude izabrana u zvanje docenta.

Nastavno - naučno veće tuženog je na sednici održanoj 27.09.2017. godine razmatralo izveštaj navedene komisije kao i ceo konkursni materijal i donelo odluku da se senatu tuženog predloži da se tužilja izabere u zvanju docenta za užu načunu oblast ... na istoimenom studijskom programu, koji predlog je na sednici održanoj dana 27.09.2017. godine senat prihvatio i doneo odluku o izboru u zvanje br. 2675/17 od 27.09.2017. godine, kojom se tužilja AA bira u zvanje docenta za užu naučnu oblast ... na istoimenom studijskom programu. Iako je poučena o pravu da izjavi prigovor, tužilja to nije učinila po prijemu ove odluke.

Nakon donošenja ove odluke, stranke su sukcesivno zaključile četiri ugovora o radu na određeno vreme u trajanju od po jedne godine, od kojih je poslednji ugovor zaključen 21.09.2020. godine. Na osnovu ovog ugovora, tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme počev od 01.10.2020. godine do 30.09.2021. godine sa punim radnim vremenom, na radnom mestu docent za užu naučnu oblast ... .

Dana 17.06.2021. godine kod tuženog je izvršen redovni inspekcijski nadzor nad njegovim radom preko prosvetnog inspektora koji je o tome sačinio zapisnik dana 01.07.2021. godine, u kojem je, pored ostalog, konstatovao da iz izveštaja komisije koja je trebala da utvrdi ispunjenost uslova kandidata povodom objavljenog konkursa od 21.04.2017. godine, proizlazi da tužilja nije ostvarila zakonom predviđene uslove za izbor za vanrednog profesora za užu oblast ..., zbog čega je komisija predložila da se tužilja ponovo izabere u zvanje docenta, ali da komisija nije ocenjivala ispunjenost uslova tužilje za ponovni izbor u zvanje docenta, čime je postupila suprotno odredbama članova 74. stav 6. i 12. Zakonu o visokom obrazovanju, kao i odredbi člana 11. Minimalnih uslova za izbor nastavnika na univerzitetu, te je naložio tuženom da raskine ugovor o radu od 21.09.2020. godine zaključen sa tužiljom za period od 01.10.2020. godine do 30.09.2021. godine u roku od 8 dana od dana prijema zapisnika.

Rešenjem o prestanku radnog odnosa br.1923/21 od 07.07.2021. godine, tuženi je primenom člana 175. stav 1. tačka 7. Zakona o radu u vezi sa članom 74. stav 6. i 12. Zakonu o visokom obrazovanju, člana 56. i 115. stav 2. Statuta tuženog, odlučio da tužilji prestane rad na univerzitetu po nalogu prosvetne inspekcije Sektora za inspekcijske poslove Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja od 01.07.2021. godine, danom uručenja tog rešenja. U obrazloženju je navedeno da je u toku vršenja inspekcijskog nadzora prosvetni inspektor utvrdio da je tužilja izabrana u zvanje docenta suprotno odredbama članova 74. stav 6. i 12. Zakona o visokom obrazovanju i suprotno odredbama članova 3, 11, 15. i 16. Minimalnih uslova za izbor nastavnika na univerzitetu, da je zapisnikom prosvetni inspektor naložio tuženom da raskine ugovor o radu sa tužiljom, kao i da će tužilji prestati radni odnos danom dostavljanja rešenja.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi različito ocenjuju zakonitost osporenog rešenja tuženog o prestanku radnog odnosa na određeno vreme tužilji.

Naime, prvostepeni sud ocenjuje da je rešenje zakonito. Prosvetna inspekcija koristila je zakonom data ovlašćenja i utvrdila nezakonitost u postupku izbora tužilje u zvanje docenta, a na osnovu odredbe člana 135. stav 2. Zakona o visokom obrazovanju, kao i odredbi članova 2, 10. tačka 4. i 15. stav 1. tačka 1. Zakona o prosvetnoj inspekciji, sve ovo bez obzira što je ista prilikom nadzora, a ceneći zakonitost izbora tužilje u zvanje docenta, primenila Zakon o visokom obrazovanju („Sl. Glasnik RS“, br.88/17), koji je stupio na snagu 07.10.2017. godine, nakon što je senat tuženog doneo odluku o izboru tužilje u zvanje docenta. Naime, pitanje izbora u zvanje, napredovanje u zvanje i sam proces izbora detaljno je regulisan Minimalnim uslovima za izbor u zvanje nastavnika na univerzitetu, koje je doneo Nacinalni savet za visoko obrazovanje na osnovu člana 11. stav 1. tačka 13. ranije važećeg Zakona o visokom obrazovanju, koji propisiju kriterijume za izbor nastavnika na univerzitetu uz one koje predviđa Zakon o visokom obrazovanju, a na osnovu kojih se potom od strane univerziteta donose Pravilnici o minimalnim uslovima za sticanje zvanja nastavnika. Prema članu 3. Minimalnih uslova za izbor u zvanje nastavnika na univerzitetu, u zvanje nastavnika može biti izabrano lice koje ispunjavanja kriterijume propisane Zakonom o visokom obrazovanju, ovim Minimalnim uslovima i opštim aktom univerziteta. Prema Minimalnim uslovima, za oblast prirodno – matematičkih nauka obavezni uslovi za svaki sledeći izbor u zvanje docenta, potrebno je iskustvo u pedagoškom radu sa studentima, pozitivna ocena pedagoškog rada dobijena u studenskim anketama tokom celokupnog proteklog izbornog perioda i objavljen jedan rad iz kategorije M21, M22 ili M23 u periodu od poslednjeg izbora iz naučne oblasti za koju se bira. Referat Komisije o prijavljenim kandidatima za izbor u zvanje, kao i sažetak referata, moraju sadržati sve tražene elemente za izbor u zvanje koji moraju biti i obrazloženi. Zbog toga, Komisija tuženog je bila u obavezi da u referatu utvrdi da li tužilja ispunjava uslove za ponovni izbor u zvanje docenta, što nije učinjeno, već je na osnovu zaključka da kandidat ne ispunjava uslove za izbor u više zvanje, dala ocenu da kandidat ispunjava uslove za izbor u niže zvanje, pri čemu u svom izveštaju nije utvrdila da tužilja ima objavljen jedan rad iz kategorije M21, M22 ili M23 posle izbora u zvanje docenta, što je bio obavezan uslov za ponovni izbor u zvanje docenta prema Minimalnim uslovima. Sve ovo iako prema Pravilniku o načinu i postupku zasnivanja radnog odnosa i sticanju zvanja nastavnika na državnom Univerzitetu u Novom Pazaru od 30.07.2012. godine, i to prema odredbi člana 18. za tužilju koja je bila u zvanju docenta nije bilo potrebno da se pri ponovnom izboru u isto zvanje ocenjuje ispunjenost uslova (najmanje polovinu bodova predviđenih za izbor zvanje u kome se nalazi), s obzirom da je ova odredba neusklađena sa Minimalnim uslovima za izbor u zvanje nastavnika na univerzitetu, što je propust univerziteta koji odredbe Pravilnika nije uskladio sa Minimalnim uslovima saglasno svojoj obavezi iz člana 15. Minimalnih uslova za izbor u zvanje nastavnika na univerzitetu. Budući da je sticanje određenog zvanja nastavnika, pravni osnov za zasnivanje radnog odnosa u visokoškolskoj ustanovi u kojoj je zvanje stečano, utvrđivanje da je sticanja zvanja bilo nezakonito, proizvodi neposredne pravne posledice na radnopravni status lica koje je nezakonito izabrano u zvanje, i to u vidu prestanka radnog odnosa.

Suprotno tome, drugostepeni sud ocenjuje da je rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa na određeno vreme, nezakonito. Pravilnikom o načinu i postupku zasnivanja radnog odnosa i sticanju zvanja nastavnika od 30.07.2012. godine, tuženi je definisao način i postupak zasnivanja radnog odnosa i sticanje zvanja nastavnika, tako što je odredio da odluku o izboru nastavnika u odgovarajuće zvanje donosi senat univerziteta (član 16. stav 1). S obzirom da je tužilja pravnosnažnom odlukom senata o izboru u zvanje od 27.09.2017. godine, izabrana u zvanje docenta za užu naučnu oblast ... na istoimenom studijskom programu, na osnovu koje odluke je tužilja zaključila ugovor o radu na određeno vreme i na taj način zasnovala radni odnos kod tuženog na određeno vreme, nisu bili ispunjeni uslovi da joj radni odnos na određeno vreme prestane pre isteka roka na koji je ugovor zaključen, zbog toga što je prosvetni inspektor u toku vršenja inspekcijskog nadzora utvrdio da tužilja u zvanje docenta nije izabrana u skladu sa Zakonom i Minimalnim uslovima. Tuženog je u trenutku prijema navedenog naloga prosvetnog inspektora obavezivala pravnosnažna odluka senata od 27.09.2017. godine o izboru tužilje u zvanje docenta, kao i odredbe njegovog Pravilnika o načinu i postupku zasnivanja radnog odnosa i sticanju zvanja nastavnika od 30.07.2012. godine saglasno kojima se izbor u zvanje docenta vrši na period od pet godina, zbog čega nisu postojali osnovani razlozi da tuženi odluči da tužilji prestane radni odnos primenom odredbe člana 175. tačka 7. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu u postupku pred drugostepenim sudom. Dugostepeni sud nije izmenio činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku, jer je prvostepeni sud na raspravi održanoj dana 08.09.2023. godine pročitao sve isprave u spisu predmeta, pa i dopis Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS br.614-02-1212/2021-12 od 18.08.2022. godine (iz kojeg proizlazi da je prosvetnom inspektoru koji je vršio nadzor nad radom tuženog, od strane Republičkog prosvetnog inspektora ukazano na propuste u radu pri vršenju kontrole), ali koji ovom dokazu ne daje značaj, s obzirom da nijednu odlučnu činjenicu iz istog nije utvrdio. Međutim, ni drugostepeni sud svoj zaključak o nezakonitosti odluke o prestanku radnog odnosa tužilji ne zasniva na činjenicama koje proizlaze iz ovog dopisa. S obzirom da činjenično stanje u postupku pred drugostepenim sudom nije izmenjeno, nije nepravilno primenjena odredba člana 383. stav 3. i 4. ZPP.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, pravilnom primenom materijalnog prava drugostepeni sud je odlučio o zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa tužilji.

Naime, osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa na određeno vreme tužilji, rektor tuženog doneo je primenom odredbe člana 175. tačka 7. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05 ... 95/18), u vezi sa članovima 74. stav 6. i 12. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br.88/17 ... 67/21). Navedene odredbe Zakona o visokom obrazovanju propisuju uslove za izbor u zvanje docenta, kao i da se bliži uslovi za izbor u zvanje nastavnika utvrđuju opštim aktom visokoškolske ustanove, u skladu sa Minimalnim uslovima za izbor u zvanje nastavnika na univerzitetu. Prema Zakonu o visokom obrazovanju, u pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u visokoškolskoj ustanovi, primenjuje se zakon kojim se uređuje rad, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 89. stav 1), dakle Zakon o radu koji u članu 175. tačka 7. Zakona o radu, propisuje da radni odnos prestaje i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom. Međutim, Zakon o visokom obrazovanju ne propisuje da radni odnos zaposlenom prestaje u slučaju da inspektor pri vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi propuste u postupku izbora u zvanje lica sa kojim je rektor posle izbora u zvanje, zaključio ugovor o radu na određeno vreme. Univerzitet je samostalna visokoškolska ustanova (član 44. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju) koji svojim aktom uređuje način i postupak zasnivanja radnog odnosa i sticanja zvanja nastavnika (član 75. stav 7). Tuženi je to učinio Pravilnikom o načinu i postupku zasnivanja radnog odnosa i sticanju zvanja nastavnika od 30.07.2012. godine koji u članu 16. stav 1, propisuje da odluku o izboru nastavnika u odgovarajuće zvanje donosi senat univerziteta na predlog nastavno-naučnog veća. S obzirom da je u konkretnom slučaju tužilja odlukom senata univerziteta o izboru u zvanje od 27.09.2017. godine izabrana u zvanje docenta za užu naučnu oblast ... na istoimenom studijskom programu, a na predlog nastavno-naučnog veća od 27.09.2017. godine, čime je stekla potreban uslov za zaključenje ugovora o radu na određeno vreme, i po nalaženju Vrhovnog suda tuženog je obavezivala odluka senata univerziteta od 27.09.2017. godine o izboru tužilje u zvanje docenta, koja je bila osnov za zaključenje ugovora o radu saglasno Pravilniku o načinu i postupku zasnivanja radnog odnosa i sticanju zvanja nastavnika od 30.07.2012. godine, na period od pet godina. Tuženi sa tužiljom nije zaključio ugovor o radu na određeno vreme u trajanju od pet godina, već sukcesivne ugovori na period u trajanju od po jednu godinu. Poslednji ugovor zaključen je 21.09.2020. godine na određeno vreme počev od 01.10.2020. godine do 30.09.2021. godine sa punim radnim vremenom, i radni odnos joj nije mogao prestati pre istaka roka određenog ugovorom iz razloga navedenih u rešenju o prestanku radnog odnosa br.1923/21 od 07.07.2021. godine.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci presude.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. ZPP u stavu drugom izreke, Vrhovni sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova nastalih povodom odgovora na reviziju, s obzirom da nije reč o troškovima potrebnim za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, pošto odgovor na reviziju prema odredbi člana 411. stav 2. Zakona o parničnom postupku, nije obavezna parnična radnja.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković