Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni povrede iz člana 374 stav 1 ZPP u postupku pred drugostepenim sudom, na koju se revizijom neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u radnom odnosu kod tužene od 06.09.2000. godine, a 20 godina rada ostvarenih u radnom odnosu kod tužene navršila je 19.09.2020. godine. Tužilji je 2019. godine isplaćena jubilarna nagrada za 20 godina rada ostvarenih u radnom odnosu, u iznosu od 52.000,00 dinara po osnovu Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave (objavljen u „Službenom glasniku RS“, br. 43/2017 i 97/2020, a prestao da važi 13.07.2020. godine). Tužilja zahteva isplatu jubilarne nagrade za 20 godina rada u radnom odnosu kod tuženog poslodavca po osnovu Pravilnika o radu tužene broj 1974/1 od 17.10.2011. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da je tužilji jubilarna nagrada isplaćena po drugom osnovu (prema odredbama PKU- a), da se radi o dva različita osnova za isplatu jubilarne nagrade, te da Pravilnik o radu reguliše povoljnije uslove za isplatu jubilarne nagrade i daje veća prava tužilji od Posebnog kolektivnog ugovora, pa je usvojio postavljeni tužbeni zahtev.

Prema stanovištu drugostepenog suda, nije reč o dva odvojena, nezavisna prava tužilje na isplatu jubilarne nagrade (prema PKU- u i prema Pravilniku o radu tužene), već je isplatom jubilarne nagrade za 20 godina rada u radnom odnosu prema Posebnom kolektivnom ugovoru, tužiljino pravo iscrpljeno, a obaveza poslodavca prestala u smislu člana 295 ZOO, iz kog razloga je tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud odlučio kada je odbio zahtev tužilje za isplatu utuženog potraživanja.

Odredbom člana 120. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 13/17), propisano je da se opštim aktima, odnosno ugovorom o radu može utvrditi pravo na jubilarnu nagradu, pa drugostepeni sud pravilno zaključuje da je naznačenom odredbom data mogućnost, ali ne i ustanovljena obaveza poslodavca da utvrdi pravo zaposlenog na isplatu jubilarne nagrade, budući da se ne radi o zakonskom pravu, već pravu koje može, ali i ne mora da prizna poslodavac.

Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave („Sl, glasnik RS“, br. 43/2017 i 97/2020), članom 42. propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu: za 20 godina rada u radnom odnosu – jedna prosečna plata.

Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 97/2020 od 07.07.2020. godine, stupio na snagu 15.07.2020. godine, sa primenom od tri godine od dana stupanja na snagu), u članu 44. propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu i to: za 20 godina rada u radnom odnosu – jedna prosečna plata; pod prosečnom platom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se prosečna plata zaposlenog, sa pripadajućim porezima i doprinosima koji padaju na teret zaposlenog, ostvarena u prethodna tri meseca koji prethode mesecu sticanja prava na jubilarnu nagradu, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji, sa pripadajućim porezima i doprinosima koji padaju na teret zaposlenog, za prethodni mesec u odnosu na mesec sticanja prava na jubilarnu nagradu, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to povoljnije za zaposlenog. Stavom 3. istog člana, predviđeno je da zaposleni stiče pravo na jubilarnu nagradu u godini u kojoj navršava 10, 20, 30 i 35 godina rada ostvarenih u radnom odnosu.

Pravilnik o radu broj 1974/1, sa izmenama broj 1793/2 od 17.10.2014. godine, 185/6 od 29.01.2015. godine i 2312/4 od 26.11.2015. godine, u članu 90. propisuje da je poslodavac obavezan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu; da se jubilarna nagrada isplaćuje zaposlenom u godini kada navrši 10, 20, 30 i 40 godina u ustanovi, da visina jubilarne nagrade iznosi za 20 godina radnog staža jednu prosečnu platu zaposlenog, odnosno prosečnu platu ostvarenu u ustanovi u prethodnom mesecu, odnosno prosečnu zaradu isplaćenu zaposlenom prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, ako je to povoljnije za zaposlenog.

U konkretnom slučaju, imajući u vidu da je Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u ustanovama predškolskog obrazovanja i vaspitanja, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 43/2017 i 97/2020), koji je prestao da važi 13.07.2020. godine, predviđena obaveza poslodavca da zaposlenom plati jubilarnu nagradu, i to za 20 godina rada u radnom odnosu u visini jedne prosečne plate, te kod utvrđenog da je u skladu sa navedenom odredbom tužilji 2019. godine isplaćena jubilarna nagrada za 20 godina rada ostvarenih u radnom odnosu u iznosu od 52.000,00 dinara, to je i prema stanovištu ovog suda, pravilan zaključak drugostepenog suda da je navedenom isplatom tužilja ostvarila svoje pravo na isplatu jubilarne nagrade za navršenih 20 godina rada. Naime, ovde je reč o situaciji kada su granskim PKU- om predviđeni povoljniji uslovi za ostvarenje prava na jubilarnu nagradu jer se kao uslov za ostvarenje ovog prava ne zahteva isključivo rad u tuženoj ustanovi, već se uračunava i rad ostvaren kod prethodnih poslodavaca, pa nasuprot navodima revizije, nije reč o dva različita osnova za ostvarenje prava, već o jednom pravu i povoljnijim uslovima predviđenim granskim u odnosu na pojedinačni KU tuženog za njegovo ostvarenje. Pri tom, ukazivanje tužilje da je tužena pojedinim zaposlenima vršila isplatu jubilarne nagrade po oba opšta akta bez značaja je za drugačiju odluku o postavljenom tužbenom zahtevu jer eventualno nepravilno postupanje tužene ne može predstavljati osnov za zasnivanje prava tužilje.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužilji nisu dosuđeni traženi troškovi revizijskog postupka imajući u vidu da nije uspela sa revizijom, zbog čega je članom 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković