Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 576/17 od 04.05.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova nastalih u žalbenom postupku.

Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim postigla usmeni dogovor o radnom angažovanju kod tuženog na poslovima .... Stupila je na rad kod tuženog 15.06.2012. godine i radila do 31.07.2014. godine, bez zaključenog ugovora o radu. U navedenom periodu tužilja je radila četiri, pet ili šest dana u sedmici, u zavisnosti od posla, ostajala je kada ima muzike u kafiću i posle ponoći i obavljala poslove kao i ostali ..., a u toku letnje sezone radila je i kafiću u ... (kod drugog poslodavca) i za obavljeni rad tuženi joj je isplaćivao dnevnice. Tužbu za utvrđenje da je u navedenom periodu bila u radnom odnosu kod tuženog podnela je sudu 08.08.2014. godine.

S obzirom na utvrđeno, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilja zasnovala radni odnos kod tuženog počev od 15.06.2012. godine, shodno odredbi člana 32. stav 2. Zakona o radu. Primenom imperativnih pravila da ukoliko poslodavac sa licem koje želi da radno angažuje pre stupanja na rad ne zaključi ugovor o radu ili drugi ugovor o radnom angažovanju van radnog odnosa, danom kada to lice stupi na rad zasniva se radni odnos, pa je u konkretnom slučaju nastala pravna fikcija o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme, navedenog dana kada je tužilja stupila na rad kod tuženog.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je tužilja zasnovala radni odnos kod tuženog stupanjem na rad.

Odredbom člana 30. stav 1. Zakona o radu, propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu zaključenim između zaposlenog i poslodavca, a članom 32. stav 2. istog zakona, da ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. Ova pravna fikcija omogućuje da radni odnos nastane i bez zaključenja ugovora u pisanom obliku i za njenu primenu dovoljno je da je radnik stupio na rad, pa se smatra da je danom početka rada zasnovao radni odnos. Pravilo iz člana 30. i 32. važi za sve vidove zasnivanja radnog odnosa, a kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.

Ukoliko poslodavac ne želi primenu ove odredbe (fikcija o postojanju radnog odnosa) mora zaključiti ugovor o povremenim ili privremenim poslovima ako radi iz oblasti delatnosti poslodavca ili ugovor o delu ili neki drugi ugovor kojim se izričito ne zasniva radni odnos. U konkretnom slučaju između poslodavca i zaposlenog nisu zaključeni ugovori u pisanom obliku kojima se ne zasniva radni odnos, već je tuženi primio tužilju na rad i ona za rad primala naknadu (zaradu), pa je primenom navedene norme i stupanjem na rad zasnovala radni odnos kod tuženog.

Bez uticaja su navodi revizije da tužba u ovoj pravnoj stvari nije podneta blagovremeno, s obzirom da je za ocenu blagovremenosti podnete tužbe za zaštitu ovog prava relevantan dan kada je rad prestao (u konkretnom slučaju to je 31.07.2014. godine), iz čega proizlazi da je tužba blagovremena.

Ostali navodi revizije su već bili predmet ocene drugostepenog suda, pa ih ovaj sud nije posebno obrazlagao.

Imajući u vidu prethodno pravilna je i odluka u delu kojim je tužilja vraćena na rad.

Pravilne su i odluke o uplati doprinosa, primenom odredbi člana 2, 3. i 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, i o naknadi troškova primenom odredbi člana 153. i 154. ZPP.

Međutim, u pogledu odluke kojom je tuženi obavezan da tužilju vrati na radno mesto ...., na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno je primenjeno materijalno pravo.

Poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu stvara obavezu poslodavca da tužilju vrati na rad i uključi u proces rada, ali Zakonom o radu nije predviđeno da sud može da rasporedi tužilju na određene poslove, već se to vrši na osnovu saglasne volje ugovornih strana, poslodavca i zaposlenog, ugovorom o radu, odnosno njegovim aneksom, u smislu člana 171. i 172. Zakona o radu, pa je u ovom delu zahtev tužilje odbijen.

Iz ovih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. i 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić