Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu Viši stručni saradnik za ... u Odeljenju za ... u Filijali Sombor. Tuženi svake godine organizuje i finansira odlazak penzionera na besplatnu rehabilitaciju i tim povodom donosi odluku o broju penzionera po filijalama i kategorijama koje mogu ostvariti to pravo, kao i odluku o odobravanju novčanih sredstava za realizaciju rehabilitacije. Nakon toga se obaveštavaju filijale i raspisuje oglas i pri svakoj filijali i pripadajućoj službi filijale formiraju komisije, uz aktivno učešće organizacije penzionera. Direktor Filijale Sombor je 25.04.2016. godine doneo Odluku o obrazovanju komisije iz člana 9. Pravilnika o društvenom standardu korisnika penzija RF Pio, u čijem sastavu je između ostalih bio tužilac kao predstavnik Fonda. Zadatak komisije je bio da vrši izbor korisnika penzije koji ispunjavaju uslove na osnovu kriterijuma propisanih Pravilnikom, da utvrđuje spisak korisnika penzija kojima će troškovi rehabilitacije biti finansirani sredstvima Fonda u toku 2016. godine i da ga objavi na oglasnoj tabli Opštinske organizacije korisnika penzija u Somboru i oglasnoj tabli Filijale u Somboru. Tužilac je kao član navedene Komisije bio koordinator za tri područne Službe filijale - Apatin, Kula i Odžaci, kao i koordinator na pokrajinskom nivou, te je imao zadatak da koordinira između Službi filijala i Filijale u Somboru, da Službama filijala dostavi uslove pod kojima se penzioneri šalju na rehabilitaciju, da proveri da li su dobili sav materijal, da li su ga predali organizacijama udruženja penzionera, da li se poštuju rokovi predviđeni Pravilnikom, da skupi sve podatke od službi filijala, kao što su podaci koliko je sredstava potrošeno, koji broj korisnika je bio u banji i sl., te da sve to pošalje u RF PIO. Direktor Filijale Sombor je 20.10.2016. godine doneo Rešenje o obrazovanju Komisije za kontrolu ispravnosti i zakonitosti sprovođenja postupka rehabilitacije korisnika penzije u RH centrima za 2016.godinu, koja je u Izveštaju od 03.11.2016. godine ukazala na određene nepravilnosti u tom postupku. Tuženi je 28.12.2016. godine doneo Upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu tužiocu iz člana 179. stav 2. tačka 1, 2. i 5. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu, zbog toga što je u periodu od 27.04.2016. godine do izricanja upozorenja, u vršenju poverenih poslova u sprovođenju postupka korišćenja sredstava za društveni standard za finansiranje troškova rehabilitacije korisnika penzije u RH centrima, postupao suprotno odredbama Pravilnika o društvenom standardu korisnika penzija RF PIO iz 2016. godine i Instrukcije za sprovođenje postupka rehabilitacije korisnika penzije u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima, na način bliže određen u obrazloženju upozorenja i naveden u obrazloženju nižestepenih presuda, potom što je 18.10.2016. godine odbio da postupi po nalogu za službeno putovanje od 17.10.2016. godine i iz razloga što se u periodu od 27.04.2016. godine do izricanje upozorenja na neprimeren način odnosio prema predsedniku i sekretaru Opštinskog udruženja penzionera Apatin, čime je učinio povredu radnih obaveza utvrđenih tačkom 19. stav 1. alineje 3, 4, 11. i 26. Ugovora o radu, članom 55. stav 1. tač. 3, 7. i 8. Kolektivnog ugovora tuženog, kao i povrede radne obaveze utvrđene članom 3, tač. 7. i 24. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih i članovima 15. i 17. Kodeksa poslovne etike i ponašanja zaposlenih kod tuženog. Upozorenje je tužiocu uručeno 28.12.2016. godine, na koje se izjasnio 05.01.2017. godine. Pobijanim rešenjem od 06.03.2017. godine tužiocu otkazan ugovor o radu, sa aneksima, iz razloga navedenih u upozorenju.

Ocenom izvedenih dokaza, nižestepeni sudovi su zaključili da tuženi nije dokazao da je tužilac učinio povrede radnih obaveza koje su mu stavljene na teret u vršenju poverenih poslova u sprovođenju postupka korišćenja sredstava za društveni standard za finansiranje troškova rehabilitacije korisnika penzije u RH centrima, odnosno da je kao član Komisije i lice ovlašćeno za unos podataka u računarski program „Banje“ postupao suprotno odredbama Pravilnika o društvenom standardu korisnika penzija RF PIO iz 2016. godine i odredbama Instrukcije za sprovođenje postupka rehabilitacije korisnika penzije u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima, a da pobijano rešenje ima formalnih nedostataka u delu kojim je tužiocu stavljeno na teret nepoštovanje radne discipline -neprimeren odnos prema predsedniku i sekretaru Opštinskog udruženja penzionera Apatin, jer ne sadrži mesto, vreme ni način učinjene povrede radne discipline od strane tužioca, zbog čega je pobijano rešenje u navedenom delu nezakonito.

Međutim, tužiocu je pobijanim rešenjem stavljeno na teret i da je povredio radnu obavezu, jer nije postupio po nalogu neposrednog rukovodioca da 18.10.2016. godine ode na službeno putovanje na sastanak zakazan u Direkciji pokrajinskog fonda u Novom Sadu, po pozivu savetnice direktora PF PIO, u vezi korišćenja sredstava za društveni standard za finansiranje troškova rahabilitacije korisnika penzija u RH centrima.

U pogledu navedenog otkaznog razloga, pravilno je drugostepeni sud najpre ocenio da je za ocenu zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu dovoljno da se utvrdi postojanje i samo jednog otkaznog razloga, a potom pravilnom primenom materijalnog prava iz odredbe člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS", br. 24/2005…13/2017) ocenio da tužbeni zahtev nije osnovan i preinačio prvostepenu presudu.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Da bi otkaz ugovora o radu bio zakonit zbog povrede radne obaveze potrebno je da postoji protivpravna radnja zaposlenog i njegova krivica za tu radnju u stepenu namere ili krajnje nepažnje.

Tužilac nije postupio po nalogu neposrednog rukovodioca da 18.10.2016. godine prisustvuje sastanku u Direkciji pokrajinskog fonda u Novom Sadu, a na pitanje neposrednog rukovodioca zašto nije otputovao na sastanak, odgovorio je „da mu ne pada na pamet da se maltretira po autobusima“, te da je smatrao da je za tu priliku trebalo da mu bude obezbeđen prevoz službenim vozilom. Pritom, tužilac nije u skladu sa Pravilnikom o uslovima i načinu korišćenja službenih vozila i kartica za isporuku pogonskog goriva kod tuženog podneo pisani zahtev neposrednom rukovodiocu za korišćenje službenog vozila u cilju odlaska na sporni sastanak, koja procedura mu je budući da je propisana opštim aktom poslodavca morala biti poznata.

Kod takvog stanja stvari, razlozi nepostupanja tužioca po nalogu neposrednog rukovodioca da ode na službeno putovanje se po oceni Vrhovnog suda ne mogu smatrati opravdanim, već opisano ponašanje predstavlja skrivljenu povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu utvrđenu tačkom 19. stav 1. alineja 4. Ugovora o radu i članom 55. stav 1. tačka 7. Kolektivnog ugovora tuženog, koja je tužiocu osporenim rešenjem stavljena na teret, odnosno osnov za primenu otkaznog razloga. Stoga je pravilno drugostepeni sud zaključio da su ispunjeni zakonom i ugovorom propisani uslovi za otkaz ugovora o radu tužioca kod tuženog, što osporeno rešenje o otkazu čini zakonitim, a zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje tužioca na rad, neosnovanim, jer odluka u tom delu zavisi od zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu.

Ostalim navodima revizije tužilac pobija ocenu izvedenih dokaza i pravilnost i potpunost utvđenog činjeničnog stanja, što se revizijom ne može pobijati u smislu člana 407. stav 2. ZPP. Odluka drugostepenog suda zasnovana je na činjeničnom stanju utvrđenom tokom prvostepenog postupka iz koga je drugostepeni sud izveo drugačiji činjenično pravni zaključak i primenom odredbi materijalnog prava doneo drugačiju odluku od prvostepenog suda, za koju je dao jasne i obrazložene razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, pa je primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila potrebna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković