Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je nakon završetka srednje vojne škole počev od 28.08.1999. godine u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene, u svojstvu profesionalnog vojnog lica, sa činom ... ... . Tokom rada tužilac je više puta prekomandovan. U periodu od 2003. godine do 2007. godine tužilac je bio pripadnik graničnih jedinica u kopnenoj zoni bezbednosti, a od 2007. godine radio je u bazi „jug“. Prema iskazu tužioca, uslovi rada u tim jedinicama su bili izuzetno zahtevni i naporni, sa čestim marševima od 6 i više kilometara, dežurstvima od 24 sata, od kojih po 12 sati u patroli ili zasedi, po 21 dan zaredom, sa obavljanjem teških fizičkih poslova, često u vlažnoj i hladnoj sredini, zbog čega je ponekad spavao u improvizovanim uslovima, u podrumima, vozilima i slično. Tužilac je od 2003. godine do januara 2004. godine bio u karauli ..., kao zamenik ..., a od tada do 2007. godine je bio stacioniran u graničnoj četi u ... . Na karauli su smene bile po 22 dana, smešten je bio u kontejnerima sa parnim grejanjem, imao je tri obroka i marendu, kupao se na dva do tri dana, nije bio angažovan na straži već samo u patrolama koje su trajale po 12 sati. Kod tužioca je 18.10.2010. godine dijagnostifikovan visoki krvni pritisak, potom 16.02.2011. godine hronično oboljenje u vidu oštećenja bubrega, zbog povećane količine belančevina u mokraći, a 21.11.2013. godine i šećerna bolest. Od navedenih bolesti lečen je ambulantno u vojnoj bolnici u ... i na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu. S obzirom da je na osnovu nalaza i mišljenja vojno lekarske komisije od 12.07.2012. godine oglašen nesposobnim za službu koju je do tada vršio, zbog čega je 18.02.2013. godine postavljen na mesto ... . Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka prof. Dr Miodraga Zdravkovića, kod tužioca je oktobra 2010. godine utvrđena hronična upala bubrega, a kao posledica terapije protiv te bolesti javila se i šećerna bolest. Prema nalazu i mišljenju ovog sudskog veštaka moguća je uzročno posledična veza između uslova rada na terenu i oboljenja bubrega, ali je izričit da je uzročno poslednična veza samo teorijski moguća, ali ne isključuje druge faktore, koji bi mogli biti uzročnik bolesti. Tužilac je trpeo jake fizičke bolove kada je vršena biopsija i dan-dva posle, a povremene i retke lake do umerene jačine trpi od pojave bolesti i trpeće ih trajno, jer se radi o neizlečivoj bolesti. Na dan saznanja za vrstu i težinu prve i druge bolesti i sledećih 10-ak dana tužilac je trpeo umeren do jak strah, a do dana veštačenja, verovatno i ubuduće strah u vidu povremene zabrinutosti od mogućeg pogoršanja zdravstvenog stanja. Kao trajna posledica ovih bolesti životna aktivnost kod tužioca umanjena je u srednjem stepenu, oko 40%. Ekonomsko- finansijskim veštačenjem utvrđeni su iznosi materijalne štete u vidu umanjene zarade zbog neostvarenih terenskih dodataka i dnevnica, kao i buduće štete u vidu rente.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca, smatrajući da između uslova u kojima je tužilac radio i radi i nastalog oboljenja da postoji uzročno posledična veza, zbog čega je tužena odgovorna za nastalu štetu, jer nije dokazala postojanje činjenica koje bi isključile njenu odgovornost, a iz kojih razloga je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca primenom člana 154. stav 2., 173 i 174. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je, nakon održane rasprave, ukinio prvostepenu presudu, i odbio, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca, smatrajući da između uslova u kojima je tužilac radio i nastalog oboljenja ne postoji uzročno posledična veza, ceneći pri tome nalaz i mišljenje sudskog veštaka medicinske struke, prema kome veza između uslova rada tužioca i pojave hronične upale bubrega, da je uzročno posledična veza samo teorijski moguća ali nije isključio druge faktore koji bi mogli biti uzročnik bolesti, a da tužilac nije dokazao da postoji uzročno posledična veza između uslova rada i nastalog oboljenja. Drugostepeni sud je primenom Odluke o utvrđivanju spiska bolesti, povreda, telesnih mana, stanja i nedostataka prema kojem se ocenjuje zdravstvena sposobnost za vojnu službu („Službeni vojni list“ br. 11/12), zaključio da bolesti koje tužilac ima nisu predviđene kao profesionalne bolesti, prouzrokovane vojnom službom, tako da prema nalaženju drugostepenog suda ni posebnim propisima Vojske Srbije bolesti tužioca nisu definisane kao profesionalne bolesti. Osim toga, drugostepeni sud je ocenom medicinske dokumentacije tužioca utvrdio da u periodu od više godina iste sadrže preporuku smanjenja telesne težine, odnosno telesne mase uz konstataciju da je tužilac gojazan, kao stanje koje pogoršava zdravlje tužioca, da činjenica da se godinama ta preporuka ponavlja, ukazuje da se tužilac nemarno odnosio prema svom zdravstvenom stanju i problemu povećane telesne težine i da nije postupao po savetima lekara iz čega sledi određen stepen verovatnoće značajnom doprinosu samog tužioca pogoršanju sopstvenog zdravstvenog stanja, odnosno mogućim drugim uzročnicima tužiočeve bolesti. Stim u vezi tužiočeva zapaljenska bolest u otpusnom pismu Klinike za nefrologiju VMA označena je kao hronični glomerulonefritis, obostrano bakterijsko zapaljenje bubrega, za čiji nastanak su odgovorni virusi, bakterije, paraziti, gljivice i slično, pa kako je sudski veštak ostavio mogućnost da su terenski uslovi mogli da dovedu do oboljenja, ali da isti ni u kom slučaju nije isključio da je tužilac antigenima mogao da se zarazi u drugim životnim situacijama i u drugom periodu, kao i da je boravak i rad tužioca na karauli na bilo koji način mogao da utiče na pojavu visokog pritiska i šećerne bolesti kod tužioca.

Po oceni Vrhovnog suda izloženo pravno shvatanje drugostepenog suda je doneto pravilnom primenom materijalnog prava.

Članom 164. Zakona o radu propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i opštim aktom. Zaposleni na osnovu ove odredbe može da potražuje štetu (materijalnu i nematerijalnu) koja je nastala povredom na poslu, odnosno narušavanjem njegovog zdravlja (profesionalna bolest).

Tužilac podnetom tužbom traži naknadu nematerijalne štete zbog profesionalnog oboljenja.

Pojam profesionalne bolesti dat je u članu 24. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“ br. 34/03...73/18) i članu 51. stav 7. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS“ br. 107/03...10/16). Profesionalne bolesti, u smislu navedenih odredbi zakona, su bolesti koje su prouzrokovane dužim neposrednim i štetnim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima odnosno poslovima koje je zaposleni obavljao. Profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima utvrđeni su Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti („Službeni glasnik RS“ br. 105/03), donetim u skladu sa članom 24. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Odlukom o utvrđivanju spiska bolesti, povreda, telesnih mana, stanja i nedostatka na kojem se ocenjuje zdravstvena sposobnost za vojnu službu, propisane su bolesti i druga zdravstvena stanja, zbog kojih se profesionalno vojno lice može delimično ili potpuno, privremeno ili trajno oglasiti nesposobnim za vojnu službu. Pod tačkom 165. podtačkom 1,2,3 i 4 predviđen je povišen krvni pritisak, privremeni ili trajni, lakog ili težeg stepena, kao oboljenje koje može uzrokovati nesposobnost za vršenje vojne službe. Međutim, ova bolest nije predviđena kao profesionalna bolest, uzrokovana vojnom službom, a ostala oboljenja tužioca uopšte nisu obuhvaćena ovom odlukom.

Nije svako oboljenje koje je uzročno posledično povezano sa radom, odnosno poslovima koji se obavljaju na određenom radnom mestu, profesionalno oboljenje. Ono kao takvo mora biti obuhvaćeno listom profesionalnih bolesti koje utvrđuje ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja, na predlog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, da bi bilo osnov za ostvarivanje prava zaposlenog iz zdravstevenog, penzijskog i invalidskog osiguranja, ali i prava na naknadu štete od poslodavca.

U ovom slučaju, oboljenje tužioca nije profesionalno oboljenje u smislu navedenih zakona i podzakonskog akta, niti između uslova u kojima je tužilac radio i boravio i nastalog oboljenja postoji uzročno posledična veza, kako je to drugostepeni sud pravilno zaključio kada je odlučivao o tužbenom zahtevu tužioca, te je stoga pravilna odluka drugostepenog suda kojom je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu materijalne i nematerijalne štete, pravilnom primenom napred citiranih odredbi materijalnog prava.

Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, sa kojih razloga je Vrhovni sud primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković