Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Goran Živković, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Republike Srbije iz Beograda, koga zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4918/24 od 26.02.2025. godine, u sednici održanoj 02.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv potvrđujućeg dela presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4918/24 od 26.02.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv potvrđujućeg dela presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4918/24 od 26.02.2025. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 44798/21 od 10.05.2024. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe prema podnesku tužioca od 27.02.2024. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da u ime i za račun tužioca uplati nadležnom organu pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje obračunate na najnižu mesečnu osnovicu za uplatu doprinosa u iznosu od 35.025,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne novčane iznose od dospelosti do isplate, kao u sadržini tog stava. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da nakon izvršenih uplata iz stava prvog izreke presude nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje u ime i za račun tužioca popuni i podnese prijavu podataka za utvrđenje staža osiguranja, zarade, naknade zarade, osnovice osiguranja i visine uplaćenih doprinosa obrazac M4 za period radnog angažovanja tužioca od 15.04.2003. godine do 15.10.2018. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 334.328,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4918/24 od 26.02.2025. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom, u delu stava drugog izreke kojim je obavezan tuženi da u ime i za račun tužioca uplati nadležnom organu pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje obračunate na najnižu mesečnu osnovicu za uplatu doprinosa u iznosu od 35.025,00 dinara za period od 15.04.2003. godine do 15.10.2020. godine i u stavu četvrtom izreke i žalba tuženog u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da u ime i za račun tužioca na dosuđene iznose za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje uplati kamatu na pojedinačne novčane iznose od dospelosti do isplate, kao u sadržini tog stava. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv potvrđujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova.

Predmet tražene pravne zaštite je uplata pripadajućih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za tužioca nadležnom fondu PIO, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu odgovarajućih odredaba materijalnog prava iz članova 2, 4, 6, 7, 13, 16, 36, 37, 39, 40. i 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“ broj 84/04, sa novelama) kod utvrđene činjenice da tuženi u utuženom periodu nije na pravilan i zakonit način obračunao i uplatio za tužioca nadležnom fondu PIO doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Odluka ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovnom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, bitna povreda odredaba parničnog postupka, na koju revizija ukazuje, nije razlog za posebnu reviziju, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Tuženi u reviziji ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi uplate doprinosa podneta je 12.07.2021. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 887.798,17 dinara, a što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković