U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po slubženoj dužnosti. Na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka tuženi se u reviziji paušalno poziva.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu ... po zaključenom ugovoru o radu od 16.07.2021. godine, do donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu od 01.07.2022. godine. Tuženi je tužilji preporučenom pošiljkom putem pošte poslao upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 20.06.2022. godine, s obzirom da dostavljanje u prostorijama poslodavca nije bilo moguće, jer se tužilja nalazila na bolovanju. Tuženom se pošiljka u vidu upozorenja na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu vratila kao neuručena. Tuženi je elektronskim putem na e-mail tužilje, koji je ona koristila u poslovnoj komunikaciji sa tuženim, dostavio upozorenje na otkaz, na koje se tužilja izjasnila mejlom od 24.06.2022. godine. Tuženi u upozorenju nije detaljno obrazložio i konkretno naveo sve razloge zbog kojih se tužilja upozorava da postoje razlozi za otkaz, odnosno upozorenje ne sadrži konkretan opis svih radnji izvršenja povrede radne discipline koje se tužilji stavljaju na teret, jer nije konkretno navedeno ni vreme, ni mesto izvršenja povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, niti je navedeno u kom mestu rada je tužilja odbila da privremeno radi.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev sa obrazloženjem da upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu nije dostavljeno u smislu odredbe člana 180. Zakona o radu, te da u upozorenju koje je tužilja primila putem elektronske pošte i na isto se izjasnila, nisu navedene konkretne radnje izvršenja povrede radne discipline, niti vreme i mesto izvršenja povrede, odnosno nepoštovanje radne discipline suprotno odredbi člana 180. Zakona o radu.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to: ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1.), ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenje (tačka 2.) i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom odnosno ugovorom o radu (tačka 5.).

Odredbom člana 180. Zakona o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1.); upozorenjem iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2.); upozorenje se dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona.

U konkretnom slučaju upozorenje tužilji za postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, koji je tužilja primila mejlom i na koje se izjasnila (bez obzira što nije dostavljeno u smislu odredbe člana 180. stav 3. Zakona o radu), ne sadrži detaljne podatke o tome kada, gde i na koji način je tužilja učinila povredu radne obaveze, odnosno iz sadržine upozorenja se ne može identifikovati povreda radne obaveze, već na uopšten način se navodi činjenični opis nedozvoljenih radnji, bez detaljno preciznog određenja na koji način, kada i kako su iste učinjene, čime je tužilji kao zaposlenom uskraćena mogućnost da pruži adekvatnu odbranu od iznetih navoda, što postupak koji prethodi donošenju rešenja čini nezakonitim. Nije dovoljno paušalno obrazloženje kao u konkretnom slučaju, da je zaposleni odbio da postupi u skladu sa ugovorom o radu i privremeno posao obavlja u okriviru druge maloprodajne lokacije koja posluje u sastavu preduzeća „URBAN PETS“ d.o.o., a koja se nalazi na udaljenosti od 5,5 kilometara od lokacije na kojoj zaposleni inače obavlja svoje radne zadatke, te da je zaposleni odbio da stupi na rad u redovnoj smeni propisanoj od strane ovlašćenog lica u skladu sa potrebama organizacije rada poslodavca, s obzirom da je cilj upozorenja da se tužiocu jasno ukaže kada, gde i na koji način i kojim postupanjem je pričinio povredu radne obaveze, kako bi sud u toku postupka iste tvrdnje mogao da proveri.

Kako predmetno upozorenje ne sadrži valjan činjenični opis radnje povrede radne obaveze koja predstavlja otkazni razlog, odnosno konkretno činjenje, nečinjenje ili propuštanje tužilje koje joj se stavlja na teret, niti tačan vremenski okvir kada su navedeni propusti učinjeni, poslodavac je postupio suprotno odredbi člana 180. Zakona o radu, zbog čega je pravilna odluka nižestepenih sudova kojom je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 01.07.2022. godine.

Kako je osnovan zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od 01.07.2022. godine, pravilno je usvojen tužbeni zahtev za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter tog zahteva.

Suprotno navodima revizije, svaka povreda radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline mora biti identifikovana po načinu, vremenu i mestu izvršenja. Isto se odnosi na upozorenje za postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. U protivnom ne omogućuje se odbrana zaposlenom i zakonitost otkaza. Prema utvrđenim okolnostima slučaja, Vrhovni sud prihvata kao pravilnu ocenu nižestepenih sudova da je rešenje čiji se poništaj traži doneto nepoštovanjem napred citiranih zakonskih odredbi.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta na osnovu odredbe člana 153. i 154. ZPP, saglasno AT.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković