Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na poslovima glavnog referenta za energetiku u ogranku ... . Tužiocu je prestao radni odnos 07.08.2016. godine, zbog ispunjenja uslova za starosnu penziju. Tužiocu je obračunata otpremnina u iznosu od 372.480,00 dinara i ista je umanjena za iznos od 61.923,00 dinara na ime neotplaćenog zajma po odluci tuženog od 13.03.2014. godine, dok mu je preostali iznos otpremnine od 310.557,00 dinara uplaćen na tekući račun dana 29.09.2016. godine. Sporazumom o isplati i raspodeli sredstava odobrenih za isplatu zajma zaposlenima kod tužene od 13.03.2014. godine, između ostalog je odobrena i isplata sredstava, tj. zajma zaposlenima i određeno da će se zaposlenima isplatiti iznos od 61.923,00 dinara, kao i da će se uslovi i način vraćanja zajma utvrditi najkasnije do 01.06.2014. godine, s tim da će se zajam otplaćivati obustavljanjem pripadajućeg iznosa rate za otplatu zajma od isplate zarade, odnosno naknade zarade. Članom 5. stav 3. Protokola o isplati zajma zaposlenima od 11.03.2014. godine, propisano je da su zaposleni kojima prestaje radni odnos pre početka otplate zajma ili pre isteka krajnjeg roka za otplatu zajma, odnosno ako ne isplate zajam na način iz stava 2. u obavezi da neotplaćeni iznos zajma vrate prilikom prestanka radnog odnosa. Tužilac je potpisao i izjavu 11.03.2014. godine kojom se saglasio da prihvata da mu se ukoliko mu radni odnos prestane pre početka otplate zajma ili pre isteka roka za otplatu zajma, neisplaćeni iznos zajma obustavi od zarade ili naknade zarade ili otpremnine. Odlukom o otpisu potraživanja po osnovu zajma zaposlenima kod tužene od 10.04.2017. godine, zaposlenima je otpisan dug po osnovu zajma koji je u cilju poboljšanja materijalnog prava odobren odlukom od 13.03.2014. godine. Tužena je tokom postupka istakla kompenzacioni prigovor podneskom od 16.04.2018. godine.

Prvostepeni sud je na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, a primenom odredbe člana 119. stav 1. tačka 1. i 105. stav 3. Zakona o radu, zaključio da otpremnina koju je tužena kao poslodavac dužna da isplati zaposlenom prilikom odlaska u penziju spada u primanja iz radnog odnosa koja se ne smatraju zaradom, te da tužena kao poslodavac nije imala ovlašćenje da novčano potraživanje prema zaposlenom ovde tužiocu obustavi od otpremnine. Međutim, isto tako postoji i obaveza tužioca da neotplaćeni iznos zajma vrati tuženoj prilikom prestanka radnog odnosa. Iz ovih razloga, te s obzirom da oba potraživanja glase u novcu, na isti iznos i da su dospela dana 08.08.2016. godine, prvostepeni sud je našao da je osnovan prigovor prebijanja istaknut od strane tužene, pa je izvršio prebijanje i odlučio kao u izreci prvostepene presude.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave zaključio da se otpremnina prema pravilu iz člana 105. stav 3. Zakona o radu ne smatra zaradom, te da poslodavac nije imao ovlašćenja da svoje novčano potraživanje prema zaposlenom naplati obustavljanjem iznosa od otpremnine čak i kada je za to zaposleni dao pristanak u pismenoj formi. Iz ovih razloga, a imajući u vidu da je obaveza poslodavca da isplati zaposlenom prilikom odlaska u penziju otpremninu u punom iznosu, usvojio je tužbeni zahtev i obavezao tuženu da tužiocu isplati naznačeni iznos.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev.

Prema članu 123. stav 1. Zakona o radu, poslodavac može novčano potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravnosnažne odluke suda, u slučajevima utvrđenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog. Saglasno članu 105. stav 3. navedenog zakona, otpremnina isplaćena u skladu sa članom 158. tog zakona ne smatra se zaradom.

S obzirom na izloženo, tuženi je iznos odobrenog zajma mogao, uz pristanak tužioca, odbiti samo od njegove zarade, ali ne i otpremnine. Otpremnina, po svojoj prirodi, predstavlja jednu od zakonom utvrđenih mera zaštite zaposlenih, pri čemu je pravo na otpremninu Ustavom Republike Srbije, članom 60. stavom 4. definisano kao neotuđivo pravo kojeg se niko ne može odreći. U konkretnom slučaju, nije bilo sporno to da je tužilac dana 11.03.2014. godine, tuženoj dao izjavu kojom se obavezao da će, ukoliko mu radni odnos prestane pre isteka krajnjeg roka za otplatu zajma, neuplaćeni iznos zajma vratiti prilikom prestanka radnog odnosa. Međutim, tužilac se nije mogao odreći otpremnine (član 60. stav 4. Ustava Republike Srbije), pa zato izjava od 11.03.2014. godine, čijim potpisivanjem se tužilac saglasio da se iznos zajma odbije između ostalog i od otpremnine, ne može proizvoditi pravno dejstvo u tom delu. To dalje znači da tužena, tek nakon isplate otpremnine, ima mogućnost da tužbom ili na drugi način od tužioca potražuje isplatu zajma, ali ni u kom slučaju ne može po tom osnovu umanjiti njegovu otpremninu.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odluka sadržana u drugom stavu izreke doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, a imajući u vidu da tuženi nije uspeo u postupku po reviziji.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić