.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2235/2022
08.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gavra Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Novosadska toplana“ iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Katarina Stanojević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3122/21 od 23.03.2022. godine, u sednici veća od 08.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3122/21 od 23.03.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2039/20 od 28.09.2021. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime manje isplaćene osnovne zarade, za period septembar 2017. – novembar 2020. godine, isplati mesečne iznose navedene u izreci sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos počev od 05-og u mesecu za prethodni mesec do isplate, kao i zahtev da mu naknadi troškove postupka sa zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3122/21 od 23.03.2022. godine, u stavu prvom izreke, delimično je preinačena prvostepena presuda, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene osnovne zarade za period septembar 2017. – novembar 2020. godine, određene mesečne iznose u visini shodno izreci pobijane presude, sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos počev od 05- og u mesecu za prethodni mesec do isplate i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. U stavu drugom izreke, odbijena je žalba tužioca i u preostalom delu prvostepena presuda je potvrđena. U stavu trećem izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitnih povreda pravila postupka, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužioca. Troškove revizijskog postupka opredeljeno je tražio.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nema uslova da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužioca.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku predviđeno je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnospravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pobijana drugostepena presuda kojom je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev koji je za predmet imao potraživanje tužioca na ime manje isplaćene osnovne zarade za period od jula 2017. godine do jula 2020. godine, uz obrazloženje da je u spornom periodu tužiočeva zarada pravilno umanjivana primenom Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava (''Službeni glasnik RS'' br. 116/14), te Kolektivnih ugovora tuženog i Sporazuma o osnovici za obračun i isplatu zarada za zaposlene kod tuženog, nije protivna sudskoj praksi i izraženim pravnim shvatanjima revizijskog suda.
Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana drugostepena presuda, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca jer je pobijana odluka u skladu sa odlukama Vrhovnog kasacionog suda donetim u istoj činjeničnopravnoj situaciji. Revident se samo formalno poziva na član 404. ZPP. Nema potrebe ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Revident nije dostavio nijednu presudu koja se može smatrati pravnim stavom. Ne postoji potreba ni za ujednačavanjem sudske prakse koja je po ovom pravnom pitanju ujednačena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u skladu sa odredbom člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena.
Tužbu radi naknade štete tužilac je sudu podneo dana 14.10.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 986.892,00 dinara.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, što je ovde slučaj, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije, to revizija tužioca nije dozvoljena, na osnovu člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Troškovi revizijskog postupka na ime sastava odgovora na reviziju i za sudske takse, tuženom nisu priznati, jer mu nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu trećem doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća-sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
