.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2237/2024
15.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Irene Vuković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Staletović advokat iz ..., protiv tuženog Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, čiji je punomoćnik Lazar Krstić advokat iz ..., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 469/24 od 14.03.2024. godine, u sednici održanoj 15.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 469/24 od 14.03.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 469/24 od 14.03.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1118/22 od 30.10.2023. godine, u prvom stavu izreke poništeno je kao nezakonito rešenje direktora tuženog kojim je tužilji izrečena disciplinska mera novčane kazne zbog nepoštovanja radne discipline i pravila ponašanja iz člana 3. stav 1. tačka 21. Pravilnika o radnoj disciplini i pravilima ponašanja zaposlenih u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu, u visini od 15% od mesečne zarade tužilje za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju od tri meseca obustavom zarade. U drugom stavu izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi štetu nastalu umanjenjem osnovne zarade na osnovu nezakonitog rešenja direktora tuženog broj ...-... od 02.02.2022. godine u ukupnom iznosu od 33.580,92 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno označene mesečne iznose na način opisan u tom stavu izreke, uz uplatu odgovarajućih doprinosa za socijalno osiguranje. U trećem stavu izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 87.486,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 469/24 od 14.03.2024. godine, u prvom stavu izreke odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. U drugom stavu izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana. Predmet odlučivanja u ovoj pravnoj stvari je izricanje disciplinske mere novčane kazne zbog propusta u radu nepribavljanjem licence za rad shodno odredbama propisanim Pravilnikom o radnoj disciplini i pravilima ponašanja zaposlenih. Pobijanom odlukom je usvojen tužbeni zahtev uz pravilno tumačenje materijalnog prava i u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Revizija se formalno poziva na zakonske razloge za primenu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, ali bez dostavljanja dokaza o postojanju drugačije sudske prakse i u suštini se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku. Na osnovu iznetog Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Stoga je odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, što ovde nije slučaj, jer se pobija rešenje o izricanju disciplinske mere. U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 19.04.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 33.580,92 dinara, pa kako vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
