.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2251/2015
28.01.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić, Božidara Vujičića, Snežane Andrejević i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca M.R. iz Z., čiji je punomoćnik G.M., advokat iz Z., protiv tuženog P.t.-t. DOO N.S., čiji je punomoćnik R.M., advokat iz N.S., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1148/15 od 26.06.2015. godine, u sednici održanoj 28.01.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1148/15 od 26.06.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1148/15 od 26.06.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 6/2014 od 23.04.2015. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime uvećanja zarade po osnovu smenskog rada za period 02.08.2011.godine do 01.11.2013. godine plati ukupno 130.618,76 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačno opredeljen iznos bliže opisan u izreci presude, kao i da u ime tužioca plati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje nadležnom fondu PIOZ na dosuđene iznose uvećanja zarade, kao i da tužiocu plati 63.836,00 dinara na ime troškova spora za zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate; stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio isplatu zakonske zatezne kamate od datuma isplate zarade, a ne od narednog dana, kao i zahtev za uplatu pripadajućih poreza na ime tužioca.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1148/15 od 26.06.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 6/2014 od 23.04.2015. godine u usvajajućem delu i delu odluke o troškovima postupka potvrđena; stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o posebnoj reviziji tuženog, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U konkretnom slučaju, u reviziji se ne ukazuje koja su to prvna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana da bi se odlučivalo o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Tuženi je uz reviziju dostavio presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2925/14 od 19.02.2015. godine smatrajući da je u toj presudi doneta drugačija odluka. Međutim, u navedenoj presudi Apelacionog suda u Kragujevcu odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade za smenski rad plati određene iznose, obzirom da je u toj parnici tužilac zaključenim ugovorom o radu, ugovorio isplatu smenskog rada koji je vrednovan kroz koeficijent za obračun osnovne zarade, U ovoj parnici tuženi nije vrednovao rad tužioca u smenama prilikom utvrđivanja osnovne zarade, tako da nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, te stoga nema potrebe za odlučivanjem o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse.
Iz navedenog razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 20.12.2013. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 130.618,76 dinara, koja očigledno ne prelazi zakonski limit za izjavljivanje revizije od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, tako da revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
