Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Janković, advokat iz ..., protiv tužene Narodne banke Srbije, iz Beograda, radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3455/19 od 17.01.2020. godine, na sednici održanoj 08.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3455/19 od 17.01.2020. godine u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužene.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi osnovni sud u Beogradu, presudom P1 3400/12 od 31.05.2019. godine, nije dozvolio preinačenje tužbe podneskom tužilje od 06.03.2019. godine (stav prvi izreke). Usvojio je tužbeni zahtev tužilje, tako što je poništio rešenja tužene .. od 29.12.2009. godine, .. od 01.02.2010. godine i .. od 17.02.2010. godine, kojima je tužilja premeštena na radno mesto višeg stručnog saradnika u Odseku za izvršavanje kreditnih obaveza ... Sektora za ..., kao i rešenje tužene .. od 27.01.2010. godine i .. od 26.02.2010. godine, kojim je tužilji utvrđena ocena 2.50 za 2009. godinu, kao nezakonita (stav drugi izreke). Obavezao je tuženu da vrati tužilju na radno mesto samostalnog stručnog saradnika u Odseku za izvršavanje kreditnih obaveza ... Sektora za ... (stav treći izreke). Obavezao je tuženu da tužilji na ime naknade štete plati razliku između zarade koju je tužilja ostvarila i zarade koju bi ostvarila pre premeštaja za period od 01.11.2009. godine do 31.08.2016. godine i to određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom (sve bliže određeno u stavu četvrtom izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da sud obaveže tuženu da isplati tužilji na ime uvećane zarade na osnovu radnog učinka za period od 01.11.2009. godine do 30.05.2011. godine i to određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom (sve bliže određeno u stavu petom izreke). Obavezao je tuženu da naknadi tužilji troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 266.400,00 dinara (stav šesti izreke).

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž1 3455/19 od 17.01.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3400/12 od 31.05.2019. godine, u delu stava drugog izreke, kojim su poništena rešenja tužene .. od 19.12.2009. godine, .. od 01.02.2010. godine i .. od 17.02.2010. godine i stavu trećem izreke (stav prvi izreke). Ukinuo je presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3400/12 od 31.05.2019. godine, u preostalom delu stava drugog izreke, kojim su poništena rešenja tužene .. od 27.01.2010. godine i .. od 26.02.2010. godine, u stavu četvrtom i šestom izreke i predmet u tom delu uputio istom sudu na ponovno suđenje (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena žalba tužene (stav prvi izreke), tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5, a u vezi člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13 – US), koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20) i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužba je podneta 04.03.2010. godine.

Odredbom člana 394. stav 2. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnosti, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 55/14) je propisano da, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odredbom člana 439. ZPP je propisano da, revizja je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Prema tome, polazeći od prirode predmeta spora, pobijanog del, gde je predmet tužbenog zahteva poništaj kao nezakonitog rešenja o premeštaju tužilje na radno mesto višeg stručnog saradnika, to se u tom delu ne radi o parnici iz radnog odnosa u sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, zbog čega revizija tužene nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 439. ZPP.

Pored toga, kako iz uvoda prvostepene presude ne proizilazi utvrđena vrednost predmeta spora, to se kao vrednost predmeta spora uzima iznos od 15.000,00 dinara, na osnovu člana 28. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 28/94, sa izmenama i dopunama).

Kako se u ovoj parnici iz radnog odnosa u pobijanom delu tužbeni zahtev ne odnosi na novčano potraživanje i kao vrednost predmeta spora uzima iznos od 15.000,00 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužene nije dozvoljena ni na osnovu citiranih odredbi člana 394. stav 2. ZPP i člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 150. stav 1. ZPP je propisano da, sud će prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o visini troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti.

Ceneći sve okolnosti u konkretnoj situaciji, troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju, shodno odredbi člana 150. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 161. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić