U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, dok se revizija zbog povrede postupka iz tačke 12. ove zakonske odredbe, saglasno članu 407. stav 1. tačka 2. ZPP, ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen na poslovima ... radnik ... kod tuženog i rešenjem generalnog direktora tuženog od 18.01.2008. godine mu je otkazan ugovor o radu, zbog povrede radne obaveze iz tačke 22. podtačka 2. Ugovora o radu – nezakonito raspolaganje sredstvima. Tužilac je dana 01.12.2007. godine zatečen na gradilištu sa svojim privatnim automobilom parkiranim pored valjka koji je vlasništvo tužene iz koga je zaposleni BB istakao gorivo. BB je u pismenoj izjavi od 05.12.2007. godine priznao da je pokušao, ali da nije uspeo da istoči gorivo i da isto da tužiocu, jer je u tom momentu naišao tehnički rukovodilac. Zaposleni VV je negirao da je tužiocu odobrio da uzme gorivo i da je postojao međusobni dogovor da se tužiocu da 10 litara goriva na ime troškova koje je imao prilikom korišćenja privatnog vozila za potrebe gradilišta. Tužilac je dana 07.12.2007. godine od strane tuženog upozoren na povredu radne obaveze. Prema tužiočevim rečima on nikada nije imao odobrenje za uzimanje nafte iz mašine tuženog, ali je čineći razne usluge za tuženog imao obećanje da će mu se utrošeni benzin nadoknaditi, ali bez preciziranja na koji način. GG, zaposleni na poslovima tehničkog rukovodioca Gradnje Beograd, je prilikom obilaska objekata sa šefom gradilišta VV i šefom mehanizacije DD, zatekao podignutu haubu valjka, a pored valjka parkiran automobil, čiji je vlasnik bio tužilac, a na udaljenosti od 10 metara od valjka video je tužioca kako stoji i BB pod haubom valjka. Nakon što je ugledao GG, BB je bacio plastične kanistre za gorivo, a tužilac je otišao dalje od valjka ka radnicima. Na rezervoaru od valjka nije bio čep od rezervoara i zato je GG zaključio da se radi o krađi goriva. VV, koji je radio na poslovima šefa gradilišta, spornog dana su prišli tužilac i BB, sa molbom da im pomogne i da ih zaštiti od gubitka radnog odnosa, jer su pretakali naftu, zbog čega je on napisao izjavu da je postojao usmeni dogovor sa tužiocem da mu se da 10 litara goriva za potrebne svrhe, te je isti zbog davanja lažne izjave u želji da zaštiti tužioca, suspendovan sa posla.

Kod takvog utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan i da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu zakonito, imajući u vidu da je tužilac samoinicijativno i bez dozvole preko drugog zaposlenog lica učestvovao u pokušaju istakanja nafte i da je na taj način tužilac učinio povredu radne obaveze iz tačke 22. podtačka 2. Ugovora o radu – nezakonito raspolaganje sredstvima.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Odredbom člana 179. tačka 3. Zakona o radu,(„Službeni glasnik RS“ br. 24/05) propisano je da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu, ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 104 tačka 4) Kolektivnog ugovora kod tuženog, predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca ako ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Kako je u postupku utvrđeno da je navedenog dana tužilac pokušao da za sebe prisvoji gorivo iz vozila tuženog, tako što je iz valjka tuženog pokušao da iz rezervoara istoči gorivo i da isto utoči u svoje vozilo, čime je iskazana namera tužioca da se samoinicijativno i bez ovlašćenja naplati za usluge koje je činio tuženom, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da navedeno ponašanje predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu, te su u tom delu neosnovani revizijski navodi. Naime, sud nije vezan pravnom kvalifikacijom poslodavca učinjene povrede radne obaveze od strane zaposlenog, već opisom radnje, a kako iz opisa učinjenog dela proizlazi da je njegovo ponašanje usmereno na izvršenje povrede radne obaveze od čijeg izvršenja nije dobrovoljno odustao, već nakon što je bio zatečen u pokušaju, što ni tužilac ne spori, proizlazi da se radi o ponašanju zbog kojeg da ne može da nastavi rad kod poslodavca, kako je to predviđeno članom 179 tačka 3) Zakona o radu i članom 104 tačka 4) Kolektivnog ugovora kod tuženog, zbog čega su pravilno nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane odluke, odlučeno je kao u izreci, na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić