Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, niti su pogrešno primenjene odredbe Zakona o parničnom postupku, pa zato nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koje se u reviziji tužilje ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog i obavljala je poslove ... – Sektor naplate putarine, na naplatnoj stanici u ... – ... . Rešenjem tuženog broj ...-... od 13.10.2010. godine tužilji je otkazan aneks ugovora o radu broj ...-...-.../...-... od 15.05.2008. godine zbog učinjenih povreda radnih obaveza, i to: vršenje naplate putarine po magnetnoj kartici u zatvorenom sistemu naplate suprotno propisanoj proceduri rada i dužnosti ... iz Pravilnika o obavljanju poslova posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta, utvrđene članom 12. stav 12.4. alineja 3. Aneksa ugovora i zbog izdavanja ili nepravilnog izdavanja priznanice učesniku u saobraćaju, ili neponištavanja odnosno nepravilnog poništavanja priznanice koju učesnik u saobraćaju, nije uzeo, utvrđene članom 12. stav 12.4. alineja 1. Aneksa ugovora. Na osnovu video nadzora i video zapisa na HDD diskovima utvrđeno je da je tužilja u više navrata, u periodu od 10.06.2008. godine do 10.08.2008. godine, stranim državljanima naplaćivala putarinu od 15 evra, umesto regularne cene od 13 evra, tako što se zaduživala sa cenom od 13 evra i izdavala priznanicu od 13 evra, deo priznanice na kojoj je cena cepala i bacala a učesniku u saobraćaju davala ostatak priznanice koji sadrži ID kod ..., datum, vreme naplate i relaciju, dok je razliku u ceni od 2 evra zadržavala za sebe, a u više slučajeva uopšte nije izdavala račun učesnicima u saobraćaju, čime je postupila suprotno članu 21. Pravilnika. Donošenju osporenog rešenja o otkazu Aneksa ugovora o radu prethodilo je upozorenje tuženog od 26.09.2008. godine, u kom je tužilja upozorena na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog učinjenih povreda radnih obaveza, i to: stvaranje viška novca nesavesnim radom, usled povrede Pravilnika o obavljanju poslova posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta od 14.03.2008. godine, utvrđenom članom 12. stav 12.4. alineja 5. Aneksa ugovora o radu od 15.05.2008. godine, a prema Obaveštenju broj ...-... od 20.08.2008. godine i nemarno i nesavesno izvršavanje radne obaveze utvrđeno članom 69. stav 1. tačka 8. Kolektivnog ugovora tuženog, a prema Obaveštenju od 29.08.2008. godine, tako što je nesavesnim radom dana 10.08.2008. godine prouzrokovala devizni višak u pazaru od 12 evra i dinarski višak u iznosu od 1.570,00 dinara, kao i što je dana 26./27.05.2008. godine u kabini broj 3 u vremenu od 00:10 časova do 02:01 časova spavala na poslu. Na navedeno upozorenje tuženog od 26.09.2008. godine tužena se izjasnila dana 07.10.2008. godine i iste negirala.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i poništio kao nezakonito rešenje tuženog od 13.10.2018. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, te obavezao tuženog da tužilju vrati na rad na radno mesto ... .

Odlučujući o žalbi tuženog, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev, utvrdivši da je tužilja svojom krivicom učinila povredu radnih obaveza koje su joj stavljene na teret osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu, obzirom da je bila svesna da vršeći posao ikansanta na naplatnoj stanici postupa suprotno dužnostima inaksanta propisanim Opštim aktom poslodavca, (bila je svesna nedozvoljenosti svojih radnji i htela njihovo izvršenje) zbog čega je isto doneto u svemu u skladu sa zakonom i internim aktima poslodavca.

Ceneći revizijske navode tužilje, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zaključak drugostepenog suda zasnovan na pogrešnoj primeni materijalnog prava, usled čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Naime, odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 25/05...54/09) stavom 1. propisano je poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Odredbom člana 180. stav 1. Zakona o radu propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenog, pre otkaza ugovora o radu iz razloga propisanih članom 179. tačka 1-6. Zakona o radu, pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i ostavi mu rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. istog člana propisano je da je poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

U konkretnom slučaju, upozorenjem tuženog od 26.09.2008. godine tužilja je upozorena na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu iz razloga što je učinila povredu radne obaveze utvrđenu članom 12. stav 12.4. alineja 5. Aneksa ugovora o radu od 15.05.2008. godine (ako nesavesnim radom prouzrokuje manjak, odnosno višak novca, priznanica i kartica, kao i zbog toga što je dana 26/27.05.2008. godine u vremenu od 00:10 časova do 02:01 časova spavala na poslu) dok je u osporenom rešenju tužene o otkazu Aneksa ugovora o radu, kao razlog za otkaz ugovora o radu navedena povreda radne obaveze utvrđena članom 12. stav 12. 4. alineja 3. Aneksa ugovora o radu (vršenje naplate putarine po magnetnoj kartici u zatvorenom sistemu naplate suprotno propisanoj proceduri rada i dužnostima ... iz Pravilnka obaveljenih poslova posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta), kao i člana 12. stav 12.4. alineja 1. Aneksa ugovora o radu (neizdavanje ili nepravilno izdavanje priznanica učesniku u saobraćaju ili neponištavanje odnosno nepravilno poništavanje priznanice koji učesnik u saobraćaju nije uzeo).

Shodno citiranom članu 180. Zakona o radu, poslodavac je dužan da u upozorenju, a potom i u rešenju o otkazu ugovora o radu, naznači vreme, mesto i način izvršenja povrede radne obaveze, odnosno osnov za davanje otkaza kao i činjenice i dokaze koji omogućavaju identifikaciju i primenu otkaznog razloga.

Pisano upozorenje je deo procedure otkaza ugovora o radu, kako u smislu citiranih zakonskih odredaba tako i odredbe člana 7. ratifikovane Konvencije međunarodne organizacije rada broj 158, koja se na osnovu odredbe člana 1. Zakona o radu, primenjuje i na sve zaposlene u Republici Srbiji. Prema ovoj odredbi, na inicijativu poslodavca, zaposlenom ne može prestati radni odnos zbog razloga vezanih za njegovo ponašanje ili njegov rad, pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako sa razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost.

Upozorenje poslodavca, kao nužan uslov za otkaz ugovora o radu iz razloga propisanih članom 179. tačka 1-6. Zakona o radu, ima karakter akta kojim se zaposlenih poziva na odgovornost i izjašnjenje u vezi konkretnog slučaja, odnosno ponašanja i ima za cilj da zaposlenom omogući da iznese svoju odbranu i da se izjasni o radnjama za koje poslodavac smatra da predstavljaju razlog za otkaz ugovora o radu.

U situaciji kada postoji nesaglasnost između upozorenja tužilji na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i rešenja kojim je tužilji otkazan aneks ugovora o radu, u pogledu povreda radnih obaveza koje su tužilji stavljene na teret, a kod činjenice da se tužilja povodom radnji koje su joj stavljene na teret i zbog kojih joj je otkazan ugovor o radu nije ni izjasnila –povrede radne obaveze predviđene članom 12. stav 12.4. alineja 1. i 3. aneksa ugovora o radu, to se ne može prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda da je rešenje tuženog od 13.10.2010. godine doneto u svemu u skladu sa zakonom i internim aktima poslodavca. Ocena zakonitosti rešenja kojim se zaposlenom otkazuje ugovor o radu, pored utvrđenja postojanja osnova i istinitosti činjenica na kojima je zasnovan otkazni razlog, podrazumeva i ocenu zakonitosti postupka u kom je ugovor o radu otkazan, a što je u konkretnom slučaju, imajući u vidu navedeno, izostalo a što drugostepeni sud tokom postupka nije cenio.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja i raspraviti odlučnu činjenicu od koje zavisi osnovanost postavljenog tužbenog zahteva, odnosno utvrditi da li je postupak donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu sproveden u zakonom propisanoj proceduri, nakon čega će uz pravilnu primenu materijalnog prava ponovo odlučiti o žalbi tuženog i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić