.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 226/2023
26.12.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilja AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vladimir Milanović, advokat iz ..., protiv tužene Oššte bolnice Valjevo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2480/22 od 16.09.2022. godine, u sednici održanoj 26.12.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2480/22 od 16.09.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2480/22 od 16.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 301/21 od 17.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji AA na ime toplog obroka i regresa - razlike ukupne zarade za period od 01.04.2018. godine do 31.03.2021. godine isplati 203.738,45 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.12.2021. godine do isplate, kao i 40.898,61 dinara na ime zatezne kamate obračunate do 14.12.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji BB na ime toplog obroka i regresa - razlike ukupne zarade za period od 01.04.2018. godine do 31.03.2021. godine isplati 199.707,92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.12.2021. godine do isplate kao i 40.005,92 dinara na ime zatezne kamate obračunate do 14.12.2021. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji VV na ime toplog obroka i regresa - razlike ukupne zarade za period od 01.04.2018. godine do 31.03.2021. godine isplati 84.759,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.12.2021. godine do isplate kao i 9.444,53 dinara na ime zatezne kamate obračunate do 14.12.2021. godine. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu je Gž1 2480/22 od 16.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložile da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiljama, zaposlenim u zdravstvenoj ustanovi, zbog neisplaćenih naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od 01.04.2018. godine do 31.03.2021. godine, a nižestepenim odlukama odlučeno je odbijanjem tužbenog zahteva. Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 10/23), jer presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda po pitanju izraženog pravnog shvatanja da su primanja zaposlenih koji ostavruju platu iz budžeta Republike Srbije, po osnovu naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, sadržana u koeficijentu za obračun plata. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 28.04.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela ceni se u odnosu na svaku od tužilja, jer tužilje nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP. S obzirom na izneto sledi da je vrednost predmeta spora pobijenog dela u odnosu na tužilju AA 203.738,45 dinara, u odnosu na tužilju BB 199.707,92 dinara, a u odnosu na tužilju VV 84.759,55 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela za svaku od tužilja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je ocenio da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
