.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2263/2015
29.06.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilaca A.V. iz P., D.M.1 iz L., S.T. iz P., D.M.2 iz L., N.S. iz M.C., D.P. iz P. i M.P.1 iz P., čiji je zajednički punomoćnik M.P.2, advokat u P., protiv tuženog T. DAS DOO u P., čiji je punomoćnik V.M., advokat u P., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br.1429/15 od 06.08.2015. godine, u sednici održanoj 29.06.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1429/15 od 06.08.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1 br.250/12 od 27.02.2015. godine, stavom prvim, drugim, trećim, četvrtim, petim, šestim i sedmim izreke, usvojeni su tužbeni zahtevi tužilaca pa su poništena kao nezakonita rešenja tuženog broj 99/12, 96/12, 106/12, 104/12, 95/12, 103/12 i 97/12 sva od 23.04.2012. godine kojima su tužiocima otkazani ugovori o radu, svi zaključeni 01.12.2011. godine i obavezan je tuženi da tužioce vrati na rad. Osmim stavom izreke, sud se oglasio nenadležnim i tužbu u delu zahteva tužilaca za vraćanje na radna mesta iz ugovora o radu, odbacio i ukinuo sporedne radnje u postupku. Poslednjim stavom izreke obavezan je tuženi da tužiocima nadoknadi parnične troškove u iznosu od po 40.178,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1429/15 od 06.08.2015. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavovima jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam i devet izreke. Drugim stavom izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženog izjavljena na osmi stav izreke prvostepene presude.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud kao revizijski pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, svi tužioci su bili zaposleni kod tužene na neodređeno vreme po zaključenim ugovorima o radu od 01.12.2011. godine na raznim poslovima navedenim u ugovorima o radu. Članom 21. stav 2. svih ugovora o radu bilo je propisano da zaposlenom može prestati radni odnos otakazom ugovora o radu, ako zaposleni svojom krivicom učini povrede radnih obaveza i to pored ostalih i ako: neopravdano izostane sa posla do 5 i više radnih dana sa prekidom u toku meseca i ne izvršava nalog poslodavca. Osporenim rešenjima tuženog svim tužiocima su otkazani ugovori o radu na osnovu člana 179. stav 3. Zakona o radu, s pozivom i na član 192. istog zakona, a stavljeno im je na teret da su svojom krivicom učinili povrede radne obaveze utvrđene opštim aktom ugovorom o radu iz člana 21. tač. 1, 8. i 15. i to zbog toga što su dana 28.03.2012. godine nezakonito obustavili proces rada na svom radnom mestu što je suprotno Zakonu o radu. O obustavi procesa rada poslodavac nije blagovremeno obavešten, čime mu je nananeta šteta jer zbog obustave procesa rada, ugovorena isporuka porudžbine sa inostranim kupcem je bila onemogućena. Sva osporena rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocima lično je potpisao zamenik direktora tuženog, D.S., bez pisanog ovlašćenja direktora tuženog S.S.. Pre donošenja osporenog rešenja tužioci su upozoreni na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu upozorenjima koje je potpisao zamenik direktora tuženog D.S.. Tužioci su se izjasnili na navode iz upozorenja, a prema utvrđenju sudova tužiocu su dana 28.03.2012. godine stupili u štrajk zbog neisplaćenih zarada i neurednog uplaćivanja doprinosa, u štrajku su bili i na dan dostavljanja upozorenja, kao i da je pravnosnažnim rešenjem inspektora rada odloženo izvršenje rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocima.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su osporena rešenja tuženog kojima su tužiocima otkazani ugovori o radu, nezakonita, jer su doneta suprotno odredbi člana 192. Zakona o radu.
Razlozi revizije kojima se ukazuju na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.
Prema odredbi člana 192. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 54/09), koji se u konkretnom slučaju ima primeniti, propisano je da o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje u pravnom licu direktor ili zaposleni koga on ovlasti. Stavom dva navedene zakonske odredbe propisano je da se ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje u pisanom obliku.
Iz navedenih odredbi zakona, proizilazi da ovlašćenje da o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje direktor, a drugi zaposleni samo ako ga direktor na to ovlasti u pisanoj formi. S obzirom da je u postupku utvrđeno da S.D., zamenik direktora, takvo pisano ovlašćenje dato od strane direktora tuženog, nije imao kada je donosio osporena rešenja, ta rešenja su nezakonita i pravilno poništena pobijanom presudom uz obavezu tuženog da tužioce vrati na rad.
Neosnovani su navodi revizije da je zamenik direktora D.S. bio ovlašćen da potpiše rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocima, jer je u Agenciji za privredni registar registrovan kao lice koje neograničeno samostalno zastupa društvo, što je navedeno i u članu 13. Odluke o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću T. DAS. Ovo iz razloga što po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovlašćenje za zastupanje u smislu člana 32. stav 1. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 36/11), koji propisuje da osim zakonskih zastupnika, zastupnici društva u smislu tog zakona su lica koja su aktom ili odlukom nadležnog organa društva ovlašćena da zastupaju društvo i kao tako registrovani u skladu sa Zakonom o registraciji, ne podrazumeva i ovlašćenje iz člana 192. Zakona o radu, da o pravima, obavezama ili odgovornostima zaposlenih odlučuje dirktor pravnog lica ili zaposleni koga on ovlasti u pisanom obliku.
Iz navedenih razloga primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Ljubica Milutinović, s.r.
