U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz .., GO ..., čiji je punomoćnik Gordana Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog JP BB, Ogranak ... iz ..., radi izmene odluke o renti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3540/17 od 04.04.2019. godine, na sednici održanoj 30.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3540/17 od 04.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3540/17 od 04.04.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P 146/16 od 21.06.2017. godine u stavu prvom i trećem izreke i odbijen tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu zbog nemogućnosti da samostalno obavlja poljoprivrednu delatnost, zbog smanjene radne sposobnosti prouzrokovane povredom na radu, na ime razlike između dosuđene rente i pojedinačno utvrđenih iznosa rente za period od 21.11.2012. godine pa do 01.01.2017. godine isplati mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom sve bliže navedeno u ovom stavu izreke, da od 01.01.2017. godine pa ubuduće tužiocu isplaćuje iznos od po 13.924,21 dinara na ime mesečne rente do svakog 15-og u mesecu za tekući mesec, sve dok se znatnije ne promene okolnosti, kao i da se obaveže tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 245.620,00 dinara, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova prvostepenog postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni povrede iz odredbe člana 374. stav 1. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudske jedinice u Lazarevcu P 239/10 od 30.06.2010. godine, obavezana je tužena da tužiocu naknadi materijalnu štetu zbog nemogućnosti da samostalno obavlja poljoprivrednu delatnost zbog smanjene radne sposobnosti prouzrokovane povredom na radu za period od 31.02.2007. do 19.05.2010. godine u iznosu od 497.513,22 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da tužiocu, od pravnosnažnosti presude, isplati iznos od 10.364,88 dinara na ime mesečne rente do 15. u mesecu za tekući mesec i ubuduće dok se znatnije ne promene okolnosti. Tužilac se povredio 25.09.2002. godine, kada je pretrpeo teške telesne povrede koje su izazvale umanjenje životne aktivnosti od 40% trajno i definitivno. Rešenjem Republičkog fonda za PIO od 09.11.2006. godine nije mu priznato pravo na invalidsku penziju jer ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti. Predmetnom tužbom potražuje povećanje rente zbog promena u pogledu njegovog zdravstvenog stanja i promene drugih okolnosti. Aneksom ugovora o radu od 02.12.2013. godine tužilac je raspoređen na poslove ... kod tuženog. Prema potvrdi Doma zdravlja u periodu od 25.09.2002. godine do 03.12.2012. godine (prema izveštaju tuženog od 25.09.2002. godine do 13.04.2015. godine) proveo je 65 meseci na bolovanju, a u registru poljoprivrednih gazdinstava imao je aktivan status u 2013, 2014. i 2015. godini. Obrađuje istu površinu zemlje kao i ranije, izuzev jedne parcele u KO ... koja je eksproprisana, a određene parcele izdaje drugim licima. Veštačenjem je utvrđeno da tužilac nije sposoban za poslove koji zahtevaju srednja i veća fizička opterećenja i naprezanja, nije sposoban za dugotrajan rad u nefiziološkom položaju tela, nije sposoban za poslove koji zahtevaju duže stajanje i hodanje, u uslovima buke i za rad na visini (što je navedeno i u nalazu i mišljenju-ekspertizi Instituta za medicinu rada Srbije „Dr. Dragomir Karajović“ od 22.10.2012. godine), kao i da u međuvremenu nije došlo do bitne promene zdravstvenog stanja, da se njegova radna sposobnost na dan davanja nalaza nije promenila, tako da kod tužioca i dalje postoji umanjena radna sposobnost kao posledica povrede na radu 25.09.2002. godine uz sva navedena ograničenja. Veštačenjem je utvrđeno da revolarizacijom utvrđenog iznosa mesečne rente od 10.364,88 dinara od 05.09.2010. godine do 15.01.2017. godine primenom proporcionalne metode visina mesečne rente tužioca od 01.01.2017. godine iznosi 13.924,21 dinar, a dopunskim nalazom utvrđena je razlika između isplaćene i obračunate rente koja je isplaćena za period od 15.09.2010. godine do 01.01.2017. godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev zaključujući da su promenjene okolnosti koje su postojale u prvobitnom periodu. Promenjene okolnosti su u smislu stope rasta cena na malo useva koje bi tužilac prema veštaku u traženom periodu na svojim parcelama gajio, obrađujući ih svojom poljoprivrednom mehanizacijom, zbog čega je prihvatio nalaz veštaka koji je obračunao stope rasta cena na malo kalkulaciojom proizvodnje kukuruza, pšenice, livadskog sena i šljive, i utvrdio visinu mesečne rente od 01.01.2017. godine, u visini 13.924,21 dinara, koja je i dosuđena tužiocu od tog datuma, pa ubuduće, kao i materijalna šteta – razlika između isplaćene i obračunate rente od momenta podnošenja tužbe 21.11.2012. godine do 01.01.2017. godine.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan. Zaključio je da se naknada u obliku rente ne dosuđuje zato što je smanjena radna sposobnost, već zbog zarade koju oštećeni ne može da ostvaruje zbog smanjene radne sposobnosti, zbog čega je nužno utvrditi da li su se znatnije promenile okolnosti, a tužilac, na kome je teret dokazivanja, nije pružio dokaze da su se znatno promenile okolnosti u utuženom periodu u odnosu na ranije dosuđenu mu rentu, jer revalorizovani iznos mesečne rente utvrđen veštačenjem nije dokaz za to. Kako nema dokaza da su se promenile okolnosti u utuženom periodu, nema ni štete, a samim tim ni zakonskog osnova za obavezivanje tuženog da tužiocu za utuženi period isplati razliku između dosuđene rente i pojedinačno utvrđenih iznosa rente za period 21.11.2012. do 01.01.2017. godine i za obavezivanje tuženog da tužiocu od 01.01.2017. godine pa ubuduće isplaćuje iznos od po 13.924,21 dinar na ime mesečne rente.

Vrhovni kasacioni suda nalazi da je drugostepeni sud svoju odluku zasnovao na pravilnoj primeni materijalnog prava zbog čega je pravilno preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Odredbom člana 196. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu, a može je i na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke.

U postupku pred drugostepenim sudom utvrđeno je da nije došlo do izmene zdravstvenog stanja i radne sposobnosti tužioca, od momenta donošenja ranije odluke. Nužan uslov za izmenu odluke o visini rente je da je došlo do izmena u visini štete. To može biti i posledica progresiranja stepena umanjenja radne sposobnosti (zbog pogoršanja zdravstvenog stanja) ili kad oštećeni sa ostvarenom rentom više ne pokriva štetu koju trpi. Izmena odluke o visini rente se ne može zahtevati zbog otežanog podmirenja životnih potreba, povećanja cena životnih namirnica i drugih životnih potreba, jer ove okolnosti ne predstavljaju razloge na osnovu kojih se konstituiše obaveza na plaćanje rente. Kako iz navedenog proizilazi da nema znatnijih promena okolnosti koje utiču na izmenu visine dosuđene rente to suprotno revizijskim navodima nema pogrešne primene materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić