U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Zgerđa advokat iz ..., protiv tuženog Javnog komunalnog preduzeća „Higijena“ Pančevo, čiji je punomoćnik Milorad Milićević advokat iz ..., radi utvrđenja, poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5516/23 od 22.03.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 24.04.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5516/23 od 22.03.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5516/23 od 22.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 250/22 od 31.10.2023. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je radni odnos tužioca zasnovan na određeno vreme kod tuženog na radnom mestu ... u RJ „Parking servis“ prerastao u radni odnos na neodređeno vreme sa danom 03.08.2021. godine pa nadalje, da se poništi kao nezakonito rešenje o prestanku radnog odnosa broj ... od 28.07.2022. godine, da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je tužilac obavezan da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka od 178.875,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...23/10), Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim u periodu od 06.08.2018. godine do 05.08.2022. godine zaključio četiri ugovora o radu na određeno vreme, radi obavljanja poslova na radnom mestu ...: ugovor o radu broj .. od 03.08.2018. godine, ugovor o radu broj .. od 10.07.2019. godine, ugovor o radu broj .. od 23.07.2020. godine i ugovor o radu broj .. od 03.08.2021. godine. Između navedenih ugovora tužilac nije imao prekida u radu. U svim ugovorima je navedeno da se zaključuju na određeno vreme, na osnovu člana 37. stav 4. tačka 1. Zakona o radu, radi zamene BB koji se nalazi na neplaćenom odsustvu. Rešenjem tuženog broj ... od 28.07.2022. godine tužiocu je prestao radni odnos kod tuženog dana 05.08.2022. godine, istekom vremena na koji je zasnovan po ugovoru o radu broj .. od 03.08.2021. godine.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da nisu ispunjeni zakonski uslovi za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Tužiocu je radni odnos prestao na zakonit način, istekom roka na koji je zasnovan, pa je osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa doneto u skladu sa odredbom člana 175. tačka 1. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani navodi u reviziji tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prilikom zaključenja ugovora o radu na određeno vreme saglasno odredbi člana 37. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 113/2017 i 95/2018), dan prestanka radnog odnosa unapred se utvrđuje kao kalendarski datum, odnosno može biti vezan za protek određenog broja dana, nedelja, meseci ili godina od zaključenja ugovora ili od nekog drugog momenta, a moguće je i da trajanje ugovora bude samo relativno određeno, tj.vezano za nastupanje određene činjenice. U svakom slučaju, to vreme je unapred određeno u zavisnosti od cilja zbog kojeg se ugovor o radu na određeno vreme i zaključuje, a to je zadovoljenje privremenih potreba poslodavca za radom zaposlenog. Zbog toga, prestanak radnog odnosa na određeno vreme istekom roka na koji je zasnovan jeste prestanak radnog odnosa voljom njegovih subjekata koji su već prilikom zasnivanja radnog odnosa izrazili volju da njegovo trajanje bude ograničeno. U skladu sa tim, odredba člana 175. tačka 1. Zakona o radu propisuje da radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan. Kod činjenice da je u svim ugovorima o radu na određeno vreme koje je tužilac zaključio sa tuženim bilo jasno navedeno da se zaključuju na određeno vreme na osnovu člana 37. stav 4. tačka 1. Zakona o radu, radi zamene BB koji se nalazi na neplaćenom odsustvu i sa jasno navedenim periodom na koji se ugovori zaključuju, proizilazi da bez obzira na činjenicu dužine vremenskog trajanja nisu nastupili uslovi za primenu odredbe člana 37. stav 2. i 6. Zakona o radu, zbog čega su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da nisu ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa tužioca zasnovanog na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, te da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim traži da se utvrdi da je radni odnos tužioca zasnovan na određeno vreme kod tuženog na radnom mestu ... u RJ „Parking servis“ prerastao u radni odnos na neodređeno vreme sa danom 03.08.2021. godine pa nadalje, da se poništi kao nezakonito osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa i obaveže tuženi da tužioca vrati na rad. Zbog iznetog su neosnovani navodi revidenta kojima ukazuje na druge odluke Vrhovnog suda, jer pravilnost primene materijalnog prava zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, pa i ispunjenost uslova predviđenih članom 37. stav 2. i stav 6. Zakona o radu, koje odredbe se u ovom slučaju ne primenjuju.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković