Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408, Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon), pa je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog JKP „Hammeum“ na neodređeno vreme, na radnom mestu „viši referent za ...“, prema ugovoru o radu broj ... od 14.12.2015. godine, sve do 18.10.2022. godine kada joj je prestao radni odnos na osnovu pobijanog rešenja broj ... od 27.10.2022. godine zbog pokretanja postupka likvidacije nad prvotuženim. Skupština Grada Prokuplja je na sednici od 28.09.2022. godine, donela Odluku o pokretanju postupka likvidacije JKP „Hammeum“, koja je registrovana kod Agencije za privredne registre dana 18.10.2022. godine. Članom 6. navedene Odluke određeno je da danom registracije odluke zaposlenima u javnom preduzeću prestaje radni odnos i radno angažovanje, utvrđeno pravo zaposlenih na otpremninu i određeno da likvidacioni upravnik može da zadrži na radu neophodan broj zaposlenih za obavljanje poslova u postupku likvidacije javnog preduzeća. Likvidacioni upravnik je utvrdio da ne postoji potreba za daljim radom tužilje i upućena je da se prijavi kod Nacionalne službe za zapošljavanje radi ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti, i isplaćena joj je otpremnina. Pre donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa tužilje, na sednici Skupštine Grada Prokuplja od 13.06.2022. godine doneta je Odluka kojom je data saglasnost na podelu JKP „Hammeum“, kroz statusnu promenu izdvajanje uz osnivanje, tako što se iz JKP „Hammeum“ (društvo prenosilac) izdvaja i osniva novo javno preduzeće za obavljanje komunalnih delatnosti, JKP „Gradski vodovod“ Prokuplje (društvo sticalac) pri čemu društvo prenosilac po sprovedenoj statusnoj promeni nastavlja da postoji pod istim nazivom. Na istoj sednici donete su i Odluka o osnivanju JKP „Hammeum“ i Odluka o osnivanju JKP „Gradski vodovod“. Planom podele statusne promene izdvajanja uz osnivanje, usvojenim od strane Nadzornog odbora JKP „Hammeum“, 12.08.2022. godine, regulisane su statusne promene izdvajanja uz osnivanje javnog komunalnog preduzeća u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima, a članom 6. regulisan je položaj zaposlenih i predviđeno da su zaposleni kod društva prenosioca, koji će biti preuzeti kod društva sticaoca, utvrđeni spiskom zaposlenih u društvu prenosiocu koji nastavljaju radni odnos u društvu sticaocu, koji je doneo Direktor društva prenosioca i koji je sastavni deo Plana podele.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev zaključivši da je pobijano rešenje zakonito i da nema razloga za njegov poništaj, imajući u vidu da otvaranje postupka likvidacije znači prestanak obavljanja registrovane delatnosti odnosno prestanak rada poslodavca, što na osnovu člana 176. tačka 5. Zakona o radu predstavlja zakonski razlog za prestanak radnog odnosa. Odbijen je i tužbeni zahtev da se drugotuženi obaveže da od prvotuženog preuzme Ugovor o radu tužilje, nalazeći da drugotuženi nije pasivno legitimisan jer nije poslodavac tužilje, niti je dokazano da je bio u obavezi da preuzme ugovor o radu tužilje.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka nižestepenih sudova zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Radni odnos je dvostrano pravni odnos koji se zasniva radi obavljanja poslova iz delatnosti poslodavca. Zbog toga, prestanak rada poslodavca ima za posledicu automatski prestanak radnog odnosa zaposlenog. U tom smislu, odredba člana 176. tačka 5. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-Odluka US,113/2017 i 95/2018-autentično tumačenje) propisuje da zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom. Zakonom o privrednim društvima („Sl. Glasnik RS“, br. 36/2011...109/2021), uređeno je pitanje likvidacije privrednog društva, čiji je cilj gašenje društva (odredbe članova 524-548). Registracija odluke o likvidaciji i objavljivanje oglasa o pokretanju likvidacije, prema odredbi člana 526. istog Zakona, predstavlja momenat otpočinjanja likvidacije društva, koji znači prestanak obavljanja registrovane delatnosti i prestanak rada poslodavca u smislu odredbe člana 176. tačka 5. Zakona o radu.

S obzirom da je u postupku utvrđeno da je nad tuženim pokrenut postupak likvidacije, radni odnos zaposlenima kod tuženog prestao je po sili zakona, odnosno nezavisno od volje zaposlenog, kao i od volje samog poslodavca.

Tužilja je nakon sprovedenog postupka statusne promene izdvajanje uz osnivanje ostala u radnom odnosu u društvu prenosiocu, jer spiskom zaposlenih kao sastavnog dela Plana podele nije raspoređena na rad u društvu sticaocu. Iako je o pravima, obavezama i odgovornostima tužilje iz radnog odnosa odlučeno na ovaj način, bez donošenja rešenja saglasno odredbi člana 193. Zakona o radu, tužilja, ukoliko je smatrala da su joj Planom podele i ostankom na radu kod društva prenosioca, povređena njena prava iz radnog odnosa, zaštitu je mogla ostvarivati pred nadležnim sudom prema odredbi člana 195. istog Zakona, što nije učinila. Pri tome, suprotno navodima revizije, tokom postupka ona nije istakla tvrdnju da je Plan podele donet od strane nadzornog odbora koji nije bio formiran u skladu sa zakonom. Pravo stranke da ističe činjenice ograničeno je na momenat zaključenja glavne rasprave ( saglasno odredbi člana 314. stav 1. ZPP), dok po izuzetku propisanom odredbom člana 372. stav 1. ZPP, stranke to mogu učiniti i u žalbi, ali u reviziji ni po izuzetku, pa navodi revizije vezani za utvrđeno činjenično stanje nisu dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, osim u slučaju iz člana 403 stav 2 istog zakona.

U ovom postupku rešava se o zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa tužilje, zbog prestanka rada njenog poslodavca. Uslov za prestanak radnog odnosa u ovom slučaju, jeste prestanak rada poslodavca. Činjenice koje je tužilja tokom postupka isticala kao bitne i koje po njenom mišljenju ukazuju na zloupotrebu prava na sprovođenje statusne promene i prava na dobrovoljnu likvidaciju javnog preduzeća od strane osnivača, na pitanje zakonitosti prestanka radnog odnosa tužilje, ne mogu biti od značaja s obzirom da je odluka o likvidaciji tuženog proizvela dejstvo registracijom i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije. Tužilji radni odnos nije prestao otkazom ugovora o radu, da bi se u ovom postupku ispitivalo da li postoje valjani razlozi za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, jer joj je radni odnos prestao nezavisno i od volje poslodavca a ne samo nezavisno od njene volje. Zbog toga, posledica eventualnih zloupotreba od strane osnivača u sprovođenju statusne promene nad JKP i nezakonitosti akata koji su prethodili odluci o likvidaciji, mogla bi biti u nekom pravu tužilje prema osnivaču uz ispunjenje svih pretpostavki za to, ali ne i u poništaju rešenja o prestanku radnog odnosa jer prestanak radnog odnosa nije bez pravnog osnova. Osnov, a to je prestanak rada poslodavca zbog likvidacije, postoji.

Neosnovano se revizijom ukazuje na nezakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa tužilje jer tuženi nije doneo Program rešavanja viška zaposlenih u skladu sa odredbom člana 153 Zakona o radu, pošto radni odnos tužilji nije prestao zbog prestanka potrebe za radom zaposlenih usled teholoških, ekonomskih ili organizacionih promena, već zbog prestanka rada poslodavca. Ni činjenica da su i pored odluke o likvidaciji, neki zaposleni i dalje ostali na radu kod tuženog ne ukazuje na nepostojanje pravnog osnova za prestanak ugovora o radu tužilji, jer je likvidacioni upravnik kao zastupnik društva bio ovlašćen da zadrži na radu potreban broj zaposlenih ali samo u cilju preduzimanja poslova potrebnih za sprovođenje likvidacije društva a ne poslova iz delatnosti društva koje je društvo do likvidacije obavljalo.

Iako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti koje se dostavlja zaposlenom u pisanom obliku, treba da sadrži pored obrazloženja i pouku o pravnom leku prema odredbi člana 193. stav 1. Zakona o radu, rešenje zbog izostanka pouke nije nezakonito iz formalnih razloga, u situaciji kada zaposleni koristi pravno sredstvo, kao što je tužilja to učinila, pa svi revizijski navodi o nedostatku rešenja u formalnom smislu iz ovih razloga, nisu osnovani.

Isto tako, imajući u vidu činjenicu da je JKP „Hammeum“, po sprovedenoj statusnoj promeni, nastavilo da postoji i posluje, pravilno su sudovi zaključili da tuženi JKP „Gradski vodovod“, nije pravni sledbenik i univerzalni sukcesor tuženog JKP „Hammeum“, i da nije u obavezi da preuzme ugovor o radu tužilje. U konkretnom slučaju reč je o statusnoj promeni propisanoj članom 489. stav 1. tačka 1. i stav 2. Zakona o privrednim društvima, koja propisuje da se društvo može podeliti tako što će preneti deo svoje imovine i obaveze na jedno ili više novoosnovanih društva (izdvajanje uz osnivanje), i da društvo iz stava 1. ovog člana po sprovedenoj statusnoj promeni nastavlja da postoji. Specifičnost se ogleda u tome što privredno društvo koje prolazi kroz statusnu promenu - društvo prenosilac (u konkretnom slučaju tuženi JKP „Hammeum“), nastavlja da postoji, s tim da deo svoje imovine i obaveza prenosi na novoosnovano društvo (društvo sticalac), što je u konkretnom slučaju tuženi JKP „Gradski vodovod“. U slučaju takve statusne promene na društvo sticaoca prelaze samo one obaveze društva prenosioca za koje je to određeno ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković