U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ružica Lekić, advokat iz ..., protiv tužene Turističke organizacije Požarevac, koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo grada Požarevca, radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3886/18 od 01.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3886/18 od 01.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1 176/17 od 03.09.2018. godine, stavom prvim izreke, poništeno je rešenje tužene broj 103/16 od 04.02.2016. godine, kojom je tužilji prestao radni odnos kod tužene sa 07.12.2015. godine. Stavom drugim izreke, poništeno je rešenje tužene broj 451/16 od 04.07.2016. godine, kojim je tužilji prestao radni odnos kod tužene sa 11.02.2016. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilju vrati na rad. Stavom četvrtim izreke, Osnovni sud u Požarevcu oglasio se nenadležnim za odlučivanje po tužbi tužilje da se obaveže tužena da tužilju rasporedi u skladu sa njenom stručnom spremom, znanjem i sposobnostima, te je u navedenom delu tužba odbačena i ukinute su sve sprovedene radnje. Stavom petim izreke, prekinut je postupak za naknadu štete na ime izostale zarade i uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, do pravnosnažnog okončanja postupka po delimičnoj presudi iz stava prvog, drugog, trećeg i četvrtog izreke.

Presudom Apelacionog suda u Kragujecu Gž1 3886/18 od 01.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena delimična prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 87/18) Vrhovni kasacioni sud je utvrdi da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda iz člana 374. stav 1. ZPP, jer drugostepeni sud u postupku odlučivanja o žalbi nije pogrešno primenio koju odredbu ovog zakona, a što je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. U reviziji se ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz tačke 12. istog člana koja, u smislu člana 407. stav 1. ZPP, ne može biti revizijski razlog, a osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja u reviziji nije dozvoljeno saglasno odredbi člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je rešenjem predsednika Skupštine Grada Požarevca od 19.04.2013. godine imenovana za vršioca dužnosti ... tužene, do imenovanja ..., dok je dana 29.04.2013. godine sa predsednikom upravnog odbora tužene zaključila ugovor o radu, kojim je zasnovala radni odnos kod tužene na neodređeno vreme. Rešenjem predsednika Skupštine Grada Požarevca od 20.12.2013. godine, tužilja je imenovana za ... tužene, a potom je dana 01.01.2014. godine sa tuženom zaključila aneks ugovora o radu broj 22/14 čijim je članom 1. ugovoreno da će tužilja obavljati poslove radnog mesta ... tužene. Članom 15. Statuta Turističke organizacije Požarevac, predviđeno je da direktora ustanove imenuje i razrešava Skupština Grada Požarevca, a da se direktor imenuje na period od 4 godine. Rešenjem predsednika Skupštine Grada Požarevca od 07.12.2015. godine, tužilja je razrešena dužnosti ... tužene zaključno sa tim danom. Predsednik upravnog odbora tužene doneo je dana 04.02.2016. godine rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje broj 103/2016, zaključno sa 07.12.2015. godine, na koje rešenje je tužilja izjavila prigovor Gradskoj upravi Grada Požarevca, Odeljenje za opštu upravu i skupštinske poslove, koji se zaključkom od 10.02.2016. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po izjavljenom prigovoru. Nakon toga, rešenjem o prestanku radnog odnosa broj 451/2016 od 04.07.2016. godine, koji je doneo predsednik upravnog odbora tužene, prema stavu 1., tužilji je prestao radni odnos kod tužene dana 11.02.2016. godine, zaključenjem bolovanja, a stavom 2. ovog rešenja, predviđeno je da stupanjem na snagu tog rešenja prestaje da važi rešenje o prestanku radnog odnosa od 04.02.2016. godine. U pravnoj pouci pomenutog rešenja od 04.07.2016. godine, navedeno je da se žalba protiv rešenja podnosi predsedniku upravnog odbora tužene u roku od 8 dana po prijemu rešenja, kako je tužilja i postupila i izjavila žalbu, ali o njoj do zaključenja glavne rasprave nije odlučeno. Primopredaja dužnosti između tužilje i BB, vršioca dužnosti ... tužene, izvršena je nakon tužiljinog razrešenja, dana 11.12.2015. godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1 45/16 od 20.10.2016. godine odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužene kojim je tražila da se utvrdi ništavost člana 1. ugovora o radu zaključenog između parničnih stranaka dana 29.04.2013. godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se ponište rešenja tužene od 04.02.2016. godine i 04.07.2016. godine, kojima je tužilji prestao radni odnos. Pravilan je stav nižestepenih sudova da je tužilja zasnovala radni odnos kod tužene na neodređeno vreme, te da joj isti nije mogao prestati na način kako je to učinjeno osporenim rešenjima, kao i da su ista doneta od strane nenadležnog organa (predsednika upravnog odbora tužene).

Naime, tačno je da je članom 18. stav 1. Zakona o javnim službama („Službeni glasnik RS“ broj 42/91 i 71/94) propisano da direktora ustanove imenuje i razrešava osnivač, dok je članom 15. Statuta tužene („Službeni glasnik Grada Požarevca“ broj 4/2009 i 3/16) propisano da direktore imenuje i razrešava Skupština Grada Požarevca na period od četiri godine. Međutim, navedenim odredbama regulisano je samo pitanje imenovanja i razrešenja direktora, ali ne i pitanje zasnivanja radnog odnosa direktora tužene, zbog čega se u pogledu zasnivanja radnog odnosa direktora tužene primenjuju opšti propisi o radu.

Odredbom člana 48. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05... 32/13), propisano je da direktor, odnosno drugi zakonski zastupnik poslodavca (u daljem tekstu direktor) može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme (stav 1.), da se radni odnos zasniva ugovorom o radu (stav 2.), da radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razrešenja (stav 3.), da se međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju ugovorom (stav 4.), dok prema stavu 6. istog člana ugovor iz stava 2. i 4. ovog člana sa direktorom zaključuje u ime poslodavca upravni odbor, a kod poslodavca kod kog nije obavezni upravni odbor, organ koji je određen aktom poslodavca.

Citiranim zakonskim odredbama uređen je položaj direktora kada je zasnovao radni odnos i kada nije zasnovao radni odnos. Pravni položaj direktora zavisi od toga da li je zasnovao radni odnos (na određeno ili neodređeno vreme) ili je obavljao posao direktora bez zasnivanja radnog odnosa (ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveze i odgovornosti), jer direktor može da obavlja poslovodnu funkciju i bez radnog odnosa pa se u toj situaciji pravni odnos između direktora i poslodavca uređuje ugovorom. Međutim, u konkretnom slučaju, ... – ovde tužilja je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme zaključivši sa tuženom ugovor o radu na neodređeno vreme dana 29.04.2013. godine shodno odredbama člana 48. stav 2, 6. i 6. Zakona o radu, sa srednjim stepenom stručne spreme, pa se trajanje radnog odnosa po oceni Vrhovnog kasacionog suda nastavlja i po prestanku mandata ili u slučaju razrešenja, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi, te je poslodavac - ovde tužena i bila dužna da tužilju nakon što je ista rešenjem predsednika Skupštine Grada Požarevca od 07.12.2015. godine razrešena funkcije ..., rasporedi na radno mesto koje odgovara njenim kvalifikacijama i stručnim sposobnostima, a ne da joj donese rešenje o prestanku radnog odnosa kako je to tužena učinila spornim rešenjima.

Odredbom člana 14. Statuta tužene, između ostalog, propisano je da direktor odlučuje o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u skladu sa zakonom i opštim aktima. Iz citirane odredbe proizlazi da direktor ima isključivo ovlašćenje da odlučuje o pravima zaposlenih, što je u konkretnom slučaju bila tužilja, koje obuhvata i pitanje prestanka radnog odnosa zaposlenog, pa kako su osporena rešenja doneta i potpisana od strane predsednika upravnog odbora tužene, u momentu kada je funkciju vršioca dužnosti direktora tužene obavljala BB, (primopredaja dužnosti je izvršena 11.12.2015. godine), to su po oceni Vrhovnog kasacionog suda suda osporena rešenja doneta od strane za to nenadležnog organa, što ih čini nezakonitim, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi.

Kako su zbog svega iznetog osporena rešenja poništena kao nezakonita, što za svoju pravnu posledicu ima reintegraciju zaposlenog u radni odnos, pravilno su nižestepeni sudovi obavezali tuženu da tužilju vrati na rad, shodno odredbi člana 191. stav 1. Zakona o radu, te su i u tom delu revizijski navodi neosnovani.

Ostalim navodima revizije, pobija se utvrđeno činjenično stanje, zbog čega revizija ne može da se izjavi u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić