Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1530/21 od 18.01.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda, sa rešenjem o ispravci te presude od 10.03.2021. godine

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa.

U skladu sa odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20– u daljem tekstu: ZPP), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud smatra da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe za razmatranjem pravnog pitanja docnje u isplati novčanih potraživanja i procesne kamate, radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zaposlena kod tužene. Rešenjem tužene VP broj .. pod brojem .. od 14.09.2017. godine, donetim u ponovljenom postupku, tužilji je određen koeficijent plate na godišnjem nivou počev od 01.01.2010. godine pa za naredne godine. Po navedenom rešenju tužena je tužilji isplatila razlike u zaradi u ukupnom iznosu od 121.672,12 dinara bruto, uključujući i doprinose, a u neto iznosu od 85.292,15 dinara. Isplata je izvršena dana 21.02.2019. godine uz obračun plate za januar mesec 2019. godine, bez zakonske zatezne kamate koja je predmet tužbenog zahteva. Veštak ekonomsko - finansijske struke je obračunao zateznu kamatu na svaki pojedinačni mesečni iznos razlike počev od 21. u narednom mesecu za prethodni mesec, zaključno sa danom isplate 21.02.2019. godine. Iznos obračunate zakonske zatezne kamate od 31.069,00 dinara, kao i period za koji je obračunata je nesporan među strankama, jer na utvrđene iznose u postupku stranke nisu prigovorile.

Nižestepeni sudovi su, polazeći od napred utvrđenog, zaključili da tužilji zbog docnje u isplati zarade pripada i zakonska zatezna kamata u iznosu od 31.069,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.02.2019. godine do konačne isplate, na osnovu odredbe člana 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, a s obzirom da je tužena bila u obavezi da tužilji isplati razliku u plati u smislu odredbe člana 110. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tužena u obavezi da tužilji za period od 22.02.2019. godine do dana podnošenja tužbe u ovom postupku 31.12.2019. godine, isplati i zateznu kamatu na iznos obračunate zakonske zatezne kamate koji je utvrđen veštačenjem.

Odredbom člana 110. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 24/05 ... 95/18), propisano je da se zarada isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, kao i da se zarada isplaćuje samo u novcu, ako zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93) propisano je da dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje, pored glavnice i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj saveznim zakonom.

Prema odredbi člana 279. stav 2. istog zakona, na iznos neisplaćene kamate može se zahtevati zatezna kamata samo od dana kada je sudu podnesen zahtev za njenu isplatu.

Odredbama člana 324. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da dužnik dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku određenom za ispunjenje, a ako rok za ispunjenje nije određen, dužnik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili započinjanjem nekog postupka čija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze.

U konkretnom slučaju, tužena je rešenjem VP broj .. broj .. od 14.09.2017. godine, donetim u ponovljenom postupku priznavanja prava na platu, odredila tužilji nove koeficijente plate, s tim da će se plata i druga primanja u skladu sa ovim rešenjem isplaćivati tužilji od 01. januara 2010. godine ( tač. 5. dispozitiva). Imajući u vidu tako određeno pravno dejstvo navedenog rešenja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužena je počev od 01.01.2010. godine pa do 21.02.2019. godine kada je tužilji izvršila isplatu razlike u zaradi po navedenom rešenju, bila u docnji u odnosu na tužilju za svaki neisplaćeni pojedinačni mesečni iznos razlike u zaradi obračunat u skladu sa rešenjem tužene od 14.09.2017. godine. Za period docnje, na osnovu odredbi člana 277. u vezi sa članom 324. Zakona o obligacionim odnosima, tužilji pripada zatezna kamata koja je veštačenjem utvrđena u visini od 31.069,00 dinara, kako su pravilno u donetim presudama zaključili i nižestepeni sudovi.

Međutim, nije pravno utemeljen zaključak nižestepenih sudova da tužilji na dosuđeni iznos glavnog duga na ime obračunate zatezne kamate pripada zatezna kamata počev od 22.02.2019. godine do isplate. Ovo iz razloga što se prema imperativnoj odredbi člana 279. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima na iznos neisplaćene kamate može zahtevati zatezna kamata samo od dana kada je sudu podnesen zahtev za njenu isplatu, a kako je u konkretnom slučaju tužba podneta Osnovnom sudu u Kraljevu dana 31.12.2019. godine, nije osnovan zahtev tužilje u delu za isplatu zatezne kamate na iznos glavnog duga za period od 22.02.2019. godine do 31.12.2019. godine.

Saglasno izloženom, na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić