Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić, Božidara Vujičića, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca R.M. iz B., čiji je punomoćnik S.N., advokat iz P., protiv tužene V.š. z. p. i p. s. D.L.V. iz N.S., čiji je punomoćnik N.K., advokat iz N.S., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 374/2015 od 20.04.2015. godine, u sednici održanoj 11.02.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 374/2015 od 20.04.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 374/2015 od 20.04.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1562/2013 od 03.02.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu tužena na ime naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora plati za 2008. godinu, 2009. godinu, 2010. godinu, 2011. godinu i 2012. godinu, pojedinačne iznose bliže utvrđene u izreci presude, ukupno 887.014,08 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos; stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka plati 126.900,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 374/2015 od 20.04.2015. godine, odbijena je žalba tužioca i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1562/13 od 03.02.2015. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse i radi novog tumačenja prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Odlučujući o posebnoj reviziji tužioca na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, jer u ovoj parnici za naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, kao ni pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Osim toga, tužilac uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude kojima je u identičnoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji doneta drugačija odluka nego u ovoj parnici, što bi bio razlog za odlučivanje o reviziji tužioca radi ujednačvanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 28.08.2013. godine, sa zahtevom za naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor u ukupnom iznosu od 5.000 evra, što je 571.300,00 dinara prema srednjem kursu Narodne banke Srbije. Tužilac je podneskom od 09.01.2014. godine, preinačio tužbu povećanjem tužbenog zahteva tako što je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor plati ukupno 887.014,08 dinara.

Vrednost predmeta spora od 887.014,08 dinara je protivvrednost 7.707,13 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (1 evro = 115,09 dinara). Kako vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisani limit za izjavljivanje revizije od 40.000 evra u dinarskoj protivvednosti prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.