.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2295/2019
17.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Savić, advokat iz ..., protiv tužene OŠ „Vuk Karadžić“ iz Pirota, koju zastupa Gradski pravobranilac Grada Pirota, radi naknade troškova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 978/2019 od 12.04.2019. godine, u sednici veća održanoj 17.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 978/2019 od 12.04.2019. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 978/2019 od 12.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pirotu P 368/17 od 24.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se tužena obaveže da tužilji na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2015, 2016. i 2017. godinu, isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kako je navedeno u tom stavu izreke, kao i da tužilji na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada, za period od decembra 2014. godine zaključno sa avgustom 2017. godine, isplati mesečne iznose utvrđene stavom prvim izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa, pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da sa tužiljom zaključe aneks ugovora o radu, kojim bi tužilji bilo priznato pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora i utvrđuje njihova visina, što ukoliko ne učini, presuda doneta u ovom sporu smatraće se pravnim osnovom za utvrđivanje visine naknade i isplatu. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 978/2019 od 12.04.2019. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse. Naime, predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je potraživanje naknade regresa za godišnji odmor i za ishranu u toku rada. Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, jer su našli da je tužilji isplaćena tražena naknada kroz ukupan koeficijent za obračun i isplatu plata u javnim službama, što je u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br 34/2001...21/2016) i praksom ovog suda.
Sa iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 28.12.2017. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 456.177,78 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
