Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tuženog na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom je neosnovano, jer u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona. Naime, suprotno revizijskim navodima, drugostepeni sud je bio ovlašćen da preinači prvostepenu presudu bez održane rasprave, u smislu člana 383. stav 4. ZPP. Revizijom se ukazuje i na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, što nije bilo predmet ocene ovog suda, jer se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ugovorom o radu od 01.02.2011. godine, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na radnom mestu direktora sektora prodaje, a aneksom ugovora o radu broj .. od 31.03.2014. godine, izmenjen je ugovor o radu u pogledu visine osnovne zarade. Rešenjem tuženog .. od 30.04.2014. godine, tužiocu je na poslovima radnog mesta menadžera za ključne kupce za Građevinsku industriju Balkana u sektoru prodaje odobreno odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, počev od 24.04.2014. godine do 16.09.2016. godine. Dana 23.04.2014. godine, tuženi je doneo odluku broj .. kojom je tužiocu na poslovima radnog mesta menadžera za ključne kupce za Građevinsku industriju Balkana odobrena isplata bonusa po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu tuženog u 2013. godini u iznosu od 118.838,00 dinara. Tuženi je dana 16.09.2016. godine tužiocu otkazao ugovor o radu na radnom mestu direktora sektora prodaje na osnovu odredbe člana 179. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, zbog ukidanja radnog mesta usled ekonomskih, organizacionih i tehnoloških promena. Tuženi je u vremenskom periodu od 2013. do 2016. godine doneo tri Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, i to u decembru 2013. godine, septembru 2014. godine i junu 2016. godine, ali ni u jednom Pravilniku nije bilo predviđeno radno mesto menadžera za ključne kupce za Građevinsku industriju Balkana u sektoru prodaje, a radno mesto direktora sektora prodaje je ukinuto.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev, nalazeći da je tužiocu osnovano otkazan ugovor o radu, jer je ukidanjem radnog mesta – direktor sektora prodaje, Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tuženog, koji je stupio na snagu 05.10.2014. godine, prestala potreba za radom tužioca.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio, kao osnovan zahtev tužioca, smatrajući da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, sa obrazloženjem da je tuženi bio u obavezi da promenu faktičkog stanja, odnosno činjenicu da tužilac obavlja poslove menadžera za ključne kupce za Građevinsku industriju Balkana u Sektoru prodaje i formalno reguliše Aneksom ugovora o radu u smislu člana 171. Zakona o radu, kao i da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove u skladu sa stručnom spremom, znanjem i sposobnostima tužioca.

Pravilno je drugostepeni sud je primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i osporeno rešenje poništio kao nezakonito i obavezao tuženog da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove u skladu sa njegovom stručnom spremom, znanjem i sposobnostima, jer po oceni revizijskog suda nisu ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 ... 75/14), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških i ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnom slučaju, iz obrazloženja pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu proizilazi da je tužiocu otkazan ugovor o radu kao tehnološkom višku zbog ukidanja radnog mesta direktora Sektora prodaje, usled ekonomskih, organizacionih i tehnoloških promena, u smislu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Međutim, kod utvrđenog da tužilac u momentu odobravanja odsustva sa rada nije obavljao poslove direktora Sektora prodaje, a da u momentu donošenja otkaza ugovora o radu poslovi direktora Sektora prodaje, kao i poslovi menadžera za ključne kupce za Građevinsku industriju Balkana u Sektoru prodaje nisu bili sistematizovani, odnosno da je radno mesto direktora Sektora prodaje ukinuto, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tuženi bio u obavezi da uskladi faktičko i pravno stanje koje se tiče radnopravnog statusa tužioca u skladu sa članom 171. Zakona o radu, odnosno da tužioca rasporedi na radno mesto u skladu sa važećim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tuženog, zbog čega je i po oceni ovog suda tužiocu nezakonito otkazan ugovor o radu. Kod navedenog, bez uticaja su revizijski navodi kojima se ukazuje na autonomiju u pogledu organizacije rada poslodavca.

Osim toga, u konkretnom slučaju, tuženi nije dokazao da je postojao opravdan razlog iz čl. 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu da tužilac bude proglašen tehnološkim viškom, odnosno da je u vreme donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu obavljao poslove direktora Sektora prodaje, te da mu po tom osnovu prestane radni odnos kod tuženog, a što je bio dužan da dokaže u smislu člana 231. u vezi člana 228. ZPP.

S obzirom da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, pravilno je odlučeno kada je tužilac vraćen na rad. Iz navedenih razloga neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove radi vođenja parnice u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić