Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2318/2020
15.10.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Ivan Lepojević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Toplički upravni okrug, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Nišu, radi isplate naknade troškova prevoza, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3364/19 od 08.01.2020. godine, u sednici održanoj 15.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3364/19 od 08.01.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1 9/18 od 25.04.2019. godine stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove za dolazak i odlazak sa rada za mesece maj i novembar 2013. godine po 5.850,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos od dospeća do isplate. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 53.180,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3364/19 od 08.01.2020. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv navedene drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi sa članom 413. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) i našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Članom 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.