U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Todorović, advokat iz ..., protiv tuženog Akcionarskog društva za saobraćajnu delatnost „NIŠ EKSPRES“ Niš, čiji je punomoćnik Vesna Lojpur Stojmenović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3896/22 od 11.01.2023. godine, u sednici održanoj 14.02.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3896/22 od 11.01.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1 85/21 od 24.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj .. od 02.11.2017. godine, koje je dopunjeno rešenjem broj .. od 09.11.2017. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu i da se naloži tuženom da tužilju vrati na rad i prizna sva prava iz radnog odnosa koji joj po zakonu pripadaju. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 75.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3896/22 od 11.01.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 02.11.2017. godine, koje je dopunjeno rešenjem broj .. od 09.11.2017. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu i obavezan je tuženi da tužilju vrati na rad i prizna joj sva prava po osnovu rada. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je odbijen zahtev tuženog da se tužilja obaveže da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 75.750,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji nadoknadi troškove prvostepenog i drugostepenog parničnog postupka u iznosu od 95.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na radnom mestu šalterskog radnika u ..., ... i ... . Dana 02.11.2017. godine tuženi je tužilji rešenjem otkazao ugovor o radu zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline u smislu odredaba člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. i stava 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 6. stav 1. i člana 7. stav 1. i 2. tačka 8, 9. i 19. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih „NIŠ EKSPRES“ a.d., kao i člana 19. tačka 4. i 7. ugovora o radu. Prema osporenom rešenju tužilja je učinila povredu radne obaveze i nije poštovala radnu disciplinu na taj način što 09.10.2017. godine nije došla na posao po rasporedu rada, a trebalo je da radi na prodajnom mestu „BB“ u ... od 5,30 do 12,30 časova, niti je opravdala svoje odsustvo sa rada, niti je obavestila neposrednog rukovodioca o sprečenosti dolaska na rad. Tužilji je pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Ona se pisanim putem izjasnila na upozorenja, a koje navode je tuženi cenio tek u dopunskom rešenju od 09.11.2017. godine. Kod tuženog je na nedeljnom nivou donošen raspored rada za sve zaposlene, a taj raspored je bio podložan promenama zbog korišćenja godišnjih odmora ili bolovanja zaposlenih. Raspored je donosio dispečar, te je svakog petka istican na oglasnoj tabli na glavnoj autobuskoj stanici u Prokuplju. Pored toga primerak rasporeda dostavljan je i zaposlenim šalterskim radnicima na njihovim radnim mestima, pre svega zbog kontrole. Dana 06.10.2017. godine dispečar je doneo raspored rada za sledeću nedelju, odnosno za period od 09.10.2017. godine do 13.10.2017. godine, za sve zaposlene, pa i za tužilju. Tužilji je u toj radnoj nedelji bio promenjen raspored rada, tako što je ista umesto redovne druge smene trebala da radi prvu smenu. Raspored je istaknut na oglasnoj tabli na glavnoj autobuskoj stanici, na koju je tužilja odlazila da preda pazar i u petak 06.10.2017. godine i u subotu 07.10.2017. godine, ali prilikom svojih odlazaka nije obratila pažnju, niti se interesovala za raspored rada za sledeću nedelju. Tužilja je od strane koleginice bila upoznata da ona od 09.10.2017. godine koristi godišnji odmor, te da je potrebno da proveri raspored rada za sledeću nedelju. Tužilji je bilo poznato da se pomenuti raspored dostavlja zaposlenima, kao i to da kritičnom prilikom isti njoj nije dostavljen. Tuženi je tokom 2014. godine doneo službeno saopštenje sa smernicama o postupanju radnika prilikom dolaska na posao, koju propisuju obavezu radnika da se po dolasku na posao jave šefu, kako prilikom redovnog dolaska na posao, tako i u slučaju zakašnjenja, a sa kojim je tužilja bila upoznata. Kritičnog dana kontrola iz Niša je zatekla zatvoreno šaltersko mesto u jutarnjim časovima, a nakon što je tužilja telefonskim putem pozvana da se javi na posao odgovorila je da radi drugu smenu, te da nije upoznata sa izmenama u rasporedu rada.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev neosnovan. Tužilja je time što 09.10.2017. godine nije došla na posao po rasporedu rada, niti opravdala svoje odsustvo sa rada, niti obavestila neposrednog rukovodioca o sprečenosti dolaska na rad, svojom krivicom koja se ogleda u nedostatku dužne pažnje učinila povredu radne obaveze koja joj je osporenim rešenjem stavljena na teret.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev nalazeći da se nedolazak tužilje na rad u prvoj smeni dana 09.10.2017. godine ne može smatrti njenim propustom kod utvrđenja da je kod tuženog bila praksa, osim objavljivanja rasporeda na oglasnoj tabli na glavnoj stanici, da se isti dostavlja šalterskim radnicima na njihovim radnim mestima svakog petka za narednu nedelju, te da je dispečar propustio da to učini 06.10.2017. godine. Kako je tužilja u nedelji koja je prethodila njenom nedolasku na rad, radila prvu smenu, a od strane dispečara nije obaveštena o rasporedu rada za sledeću nedelju, nije imala saznanje da u ponedeljak treba da dođe na rad u prvoj smeni. Stoga, na strani tužilje ne postoji osnov odgovornosti, ni namera, niti gruba nepažnja, pa nisu ispunjeni ni uslovi za postojanje otkaznog razloga koji čini povredu radne obaveze. Tužilji se ne može pripisati u krivicu okolnost da je išla da predaje pazar na glavnu autobusku stanicu, te da je imala mogućnost da se interesuje o rasporedu za sledeću nedelju, što nije učinila, kao i da ju je koleginica upozorila na mogućnost korišćenja godišnjeg odmora sledeće nedelje u situaciji kada su pored objavljivanja na oglasnoj tabli o rasporedu rada zaposleni obaveštavani dostavljanjem rasporeda na radnom mestu, što ovom prilikom nije učinjeno. S tim u vezi, tužilja nije samoinicijativno propustila da dođe na posao 09.10.2017. godine, niti kod nje postoji svest o nedopustivosti takvog ponašanja, jer je kritičnog dana došla da radi po rasporedu za drugu smenu, pa iz njenog ponašanja ne proizilazi da je isto takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Iz navedenih razloga prvostepena presuda je preinačena.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Osporenim rešenjem o prestanku radnog odnosa od 02.11.2017. godine, dopunjenim rešenjem od 09.11.2017. godine, tužilji šalterskoj radnici u ... u Pogonu saobraćajno tržište prestao je radni odnos kod tuženog otkazom ugovora o radu zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu, člana 6. stav 1. i člana 7. stav 1. i stav 2. tačka 8, 9. i 19. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih i člana 19. tačka 4. i 17. ugovora o radu koje je učinila na taj način što 09.10.2017. godine nije došla na posao po rasporedu rada, a trebalo je da radi toga dana na prodajnom mestu „BB“ u ... od 5,30 do 12,30 časova, nije opravdala svoje odsustvo sa rada, niti je obavestila neposrednog rukovodioca o sprečenosti dolaska na rad.

Međutim, imajući u vidu utvrđeno činjeničnog stanja, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužilji osporenim rešenjem nezakonito otkazan ugovor o radu. Naime, u situaciji, kada zaposlenom, suprotno uobičajenoj praksi nije dostavljen raspored rada na njegovom radnom mestu, kao u konkretnom slučaju tužilji, ne može se smatrati da je zaposleni nesavesno ili nemarno izvršavao radne obaveze, odnosno da nije poštovao radnu disciplinu time što nije došao na posao prema predviđenom rasporedu rada, opravdao svoje odsustvo sa rada i obavestio rukovodioca o sprečenosti dolaska na rad. Okolnost da je tužilja imala mogućnost da se upozna sa rasporedom rada za sledeću nedelju, odnosno da se interesuje za isti jer je raspored bio objavljen na oglasnoj tabli na glavnoj stanici, a kolegenica upozorila na mogućnost korišćenja godišnjeg odmora, suprotno navodima revizije ne ukazuje da je tužilja nesavesno i nemarno postupala kritičnom prilikom. Ovo stoga što su i pored objavljivanja na oglasnoj tabli o rasporedu rada zaposleni bili obaveštavani i dostavljanjem rasporeda na radnom mestu, a što je u tužiljinom slučaju izostalo, pri čemu je tužilja u nedelji koja je prethodila njenom nedolasku na rad radila u prvoj smeni, tako da je ona po redovnom toku stvari trebalo da radi u drugoj smeni. Dakle, tužilja, kako proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja usled nedostavljanja rasporeda nije imala saznanje da je umesto redovne druge smene, trebalo da radi prvu smenu i da kritičnog dana dođe da radi u prvoj smeni. Stoga je pravilan zaključak drugostepenog suda da na strani tužilje nema krivice za povredu radne obaveze koja joj je osporenim rešenjem stavljena na teret, kao jednog od uslova za postojanje ovog otkaznog razloga, odnosno svesti o nedopustivosti ponašanja, koja je potrebna za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline. Kod izloženog i po oceni Vrhovnog suda nisu bili ispunjeni uslovi za primenu otkaznog razloga iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu, pa je pravilno drugostepeni sud poništio osporeno rešenje, kao nezakonito.

Kod izloženog neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Imajući u vidu akcesorni karakter zahteva za vraćanje na rad, pravilno je usvojen i tužbeni zahtev za vraćanje na rad, u skladu sa članom 191. stav 1. Zakona o radu.

Suprotno navodima revizije, drugostepeni sud je odluku zasnovao na činjeničnom stanju koje je utvrđeno u prvostepenom postupku, pa se s tim u vezi neosnovano navodima revizije ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 394. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković