Tužioci BB, VV i GG su protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda izjavili blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je izjavio blagovremenu reviziju protiv pravnosnažne presude apelacionog suda u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev DD zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužilja DD je odgovorila na reviziju tuženog i postavila zahtev za naknadu troškova odgovora na reviziju.

Odlučujući o revizijama parničnih stranaka na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj“72/11 i 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP, jer je prethodna prvostepena presuda bila ukinuta 24.05.2013. godine od strane Apelacionog suda u Novom Sadu, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije osnovana, a da je revizija tuženog osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parnčnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nije osnovan revizijski navod tužilaca da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku u postupku pred drugostepenim sudom, a u vezi sa člaom 8. ZPP, zbog navodne pogrešne ocene izvedenih dokaza od strane drugostepenog suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su bili zaposleni kod tuženog na neodređeno vreme sve do 28.12.2008. godine kada im je pobijanim rešenjima donetim istoga dana, prestao radni odnos zbog proglašenja za zaposlene za čijim je radom prestala potreba. Tužilja BB je na osnovu ugovora o radu i aneksa bila raspoređena na poslovima ..., tužilja VV je na osnovu ugovora o radu i aneksa bila raspoređena na poslovima .... Tužilac GG je na osnovu ugovora o radu i aneksa bio raspoređen na poslove ... u … službi. Tužilja DD je na osnovu ugovora o radu od 26.02.2003. godine i aneksa tog ugovora od 03.03.2006. godine bila raspoređena na poslove .... Direktor tuženog je 01.12.2008. godine doneo novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim je ukinut određeni broj radnih jedinica i time i radnih mesta predviđenih dotadašnjim Pravilnikom tuženog od 14.01.2003. godine, dok je za pojedine poslove smanjen broj izvršilaca. Novim Pravilnikom ukinuto je radno mesto … za … tuženog na kojem je bila raspoređena tužilja BB; radno mesto … na kojem je bio raspoređen tužilac GG kao i radno mesto za … na kojem je bila raspoređena tužilja VV. Utvrđeno je da je istim pravilnikom smanjen broj izvršilaca na radnom mestu … ne kojem je bila raspoređena tužilja DD tako što je umesto dotadašnjih šest izvršilaca bilo predviđeno četiri izvršioca.

Članom 34. novog Pravilnika od 01.12.2008. godine je propisano da ovaj novi Pravilnik stupa na snagu danom objavljivanja na oglasnoj tabli. Sačinjena je službena beleška 01.12.2008. godine od strane tuženog da je novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova tog dana objavljen na oglasnoj tabli preduzeća. Potpisnik te službene beleške (koja nije zavedena u delovodnik) je bio EE, u to vreme … tuženog. Istog dana kada je direktor tuženog doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova od 01.12.2008. godine, Upravni odbor tuženog je doneo predlog Programa rešavanja viška zaposlenih. Pored ostalog u predlogu programa je bilo navedeno da je tuženi na licitacijama povodom davanja u zakup državog zemljišta koje su održane 23.04. i 10.10.2008. godine izgubio iz setvene strukture 3.466 ha obradive površine, da je navedenim gubitkom 71,4 % obradivog zemljišta došlo do smanjenja obima proizvodnje i da je samim tim prestala potreba za određenim brojem zaposlenih lica u svim sektorima i gašenja pojedinih sektora u celini. Na taj dan kod tuženog je bilo zaposleno 110 radnika na neodređeno vreme. Navedena je struktura zaposlenih po organizacionim delovima i da osim isplate otpremnine nema mogućnosti primene drugih mera za zapošljavanje zaposlenih za čijim radom je prestala potreba. U članu 5. Predloga programa su navedeni kriterijumi za utvrđivanje zaposlenih kod tuženog na radnim mestima na kojima je došlo do redukcije broja izvršilaca. Tuženi je Predlog programa rešavanja viška zaposlenih istog dana dostavio na mišljenje Nacionalnoj službi za zapošljavanje – filijala .... Upravni odbor je 16.12.2008. godine doneo Program rešavanja viška zaposlenih u kojem je prihvatio ono što je navedeno u Predlogu programa od 01.12.2008. godine sa tabelarnim spiskom od 68 zaposlenih za koje je utvrđeno da predstavljaju tehnološki višak i koji je identičan spisku iz Predloga programa od 01.12.2008. godine. U produžetku tabelarnog dela je dat spisak predloga viška zaposlenih u kojem su navedena i imena tužilaca. Tuženi je tužiocima osporena rešenja uručio 19.02.2008. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su tužiocima nezakonito otkazani ugovori o radu na osnovu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, zbog čega je usvojio njihov zahtev za reintegraciju primenom člana 191. stav 1. istog zakona. Kao razlog je naveo da po njegovom stanovištu novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 01.12.2008. godine, kao opšti akt, nije objavljen danom donošenja, a ni kasnije, u skladu sa odredbom člana 34. istog Pravilnika. Ukazao je na član 196. stav 1. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da se opšti akti objavljuju pre stupanja na snagu, a u smislu stava 4. istog člana, stupaju na snagu najranije osam dana od dana objavljivanja, a ranije samo ako za to postoje opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja.

Drugostepeni sud je održao ročište za glavnu raspravu, izveo dokaze koje je ocenio i utvrdio je da je Pravilnik tuženog od 01.12.2008. godine, bio objavljen na oglasnoj tabli tuženog tog istog datuma, o čemu je sačinjena službena beleška od strane tadašnjeg direktora tuženog, te da je stupio na snagu u skladu sa članom 34. tog Pravilnika i na osnovu člana 196. stav 4. Ustava RS. Zbog toga je zaključio da su pobijana rešenja od 19.12.2008. godine, doneta po novom Pravilniku i da su zakonita.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijana rešenja od 19.12.2008. godine, su doneta na osnovu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 61/2005 i 54/09), i pravilno je tuženi u zakonitom postupku otkazao ugovore o radu tužiocima BB, VV i GG, s obzirom na to da su novim Pravilnikom o sistematizaciji njihova radna mesta bila ukinuta. Neosnovano tužioci revizijom pobijaju pravilnnost odluke drugostepenog suda navodeći da drugostepeni sud nije utvrdio na koji način je vršeno ocenjivanje rezultata rada tužilaca. Ocenjivanja rada zaposlenih i primena kriterijuma je moguća samo onda kada dolazi do redukcije radnih mesta na određenim poslovima i kada od više radnika koji ih obavljaju treba smanjiti broj izvršilaca. U situaciji kakva je konkretna, kada su radna mesta ukinuta, ne postoji obaveza poslodavca da primenjuje kriterijume, sačinjava rang liste i boduje radnike koji su višak.

Međutim, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužilje DD koja je radila na radnom mestu magacionera iz razloga što je utvrđeno da je smanjen broj izvršilaca sa dotadašnjih šest na četiri, a da nije izvršeno vrednovanje rezultata rada ove tužilje, pa su ocenili da je iz tog razloga nezakonito prestao radni odnos tužilji DD, te su usvojili tužbeni zahtev ove tužilje.

Osnovano tuženi u reviziji ukazuje da ova odluka nema uporište u izvedenim dokazima. Iz ugovora o radu za DD od 26.02.2003. godine proizilazi da je DD raspoređena na poslove ... i da će poslove obavljati u radnoj jedinici „...“ (član 5. ugovora). Iz aneksa ugovora od 03.03.2006. godine proizilazi da nije menjana radna jedinica u kojoj je tužilja raspoređena. Iz predloga Programa rešavanja viška zaposlenih od 01.12.2008. godine proizilazi da se ukida RJ „...“. Nižestepeni sudovi su utvrdili da je došlo do redukcije radnog mesta magacionera tako što je smanjen broj izvršilaca sa dosadašnjih šest na četiri, ali je propustio da utvrdi u kojoj radnoj jedinici je došlo do smanjenja, te da li je radna jedinica „...“ ukinuta. U nedostatku ovih činjenica ne može se sa sigurnošću oceniti da li je poslodavac morao da vrednuje rezultate rada ove tužilje i da je oceni u skladu sa propisanim kriterijumima predviđenim Programom o rešavanju viška zaposlenih (primena čl. 153. i 155. Zakona o radu). Ovo je bitna činjenica za ocenu zakonitosti prestanka radnog odnosa ove tužilje, pa je za pravilnu primenu materijalnog prava neophodno njihovo utvrđenje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odbio reviziju tužilaca i odlučio kao u prvom stavu izreke, a na osnovu člana 416. stav 2. ZPP je usvojio reviziju tuženog i odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić