Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Borivoje Marković, advokat iz ..., protiv tužene AD „Credit Agricole Bank Srbija“ Novi Sad, čiji je punomoćnik Milica Čvorović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2606/21 od 15.03.2022. godine, u sednici održanoj dana 06.10.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2606/21 od 15.03.2022. godine i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1836/20 od 02.07.2021. godine u stavu jedan i tri izreke i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2606/21 od 15.03.2022. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1836/20 od 02.07.2021. godine, kojom je stavom prvim izreke, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da joj je radni odnos prestao bez pravnog osnova i da se u celosti poništava kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj .. od 30.07.2015. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu broj .. od 01.11.2010. godine sa svim aneksima, uključujući i poslednji aneks broj 5 ugovora o radu broj .. od 25.03.2015. godine donetog od strane tužene i da se tužena obaveže da tužilju vrati na rad i da joj nadoknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba u delu tužbenog zahteva kojim je tužilja tražila da se vrati na radno mesto koje odgovara stručnoj spremi, znanju i sposobnostima tužilje. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 305.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 55/14 – u daljem tekstu ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja po zanimanju magistar ekonomskih nauka sa VII/2 stepenom stručne spreme u radnom odnosu kod tužene počev od 01.11.2010. godine, obavljala je poslove rukovodioca filijale. Nakon toga, 17.12.2013. godine, zasnovala je radni odnos na neodređeno vreme radi obavljanja poslova rukovodioca filijale u prostorijama tužene u Filijali ... i/ili drugo mesto u kome poslodavac obavlja delatnost. Dana 11.12.2014. godine zaključila aneks broj 3 ugovora o radu, a 11.02.2015. godine aneks broj 4 u skladu sa članom 171. stav 1. tačka 5. i članom 172. Zakona o radu, zbog promene (smanjenja) novčanog iznosa zarade koja je utvrđena ugovorom o radu, odnosno usklađivanjem sa iznosom zarade utvrđenih u politici platnih razreda u banci, odnosno zaradom koja je utvrđena za određenu grupu poslova kojoj pripadaju poslovi utvrđeni ponuđenim aneksom ugovora o radu. Prethodno je bila zaposlena na radnom mestu rukovodioca filijale u „ProCredit Bank“ (imala je 15 zaposlenih o kojima je vodila računa), a imajući u vidu njenu uspešnost, preporučena je tuženoj da obavlja poslove radnog mesta rukovodioca filijale u ... . Početkom 2014. godine filijale u ..., ..., ... i ... pripale su regionu ..., dolazi do reorganizacije čiji je regionalni direktor bila BB. Novo rukovodstvo napravilo je presek poslovanja i uspešnosti rada filijale ... sredinom 2014. godine. Došlo se do zaključka da poslovanje nije zadovoljavajuće u segmentima poslovanja sa fizičkim i pravnim licima, da menadžerske sposobnosti tužilje kao rukovodica filijale nisu na zadovoljavajućem nivou. Ocenu rezultata rada filijale ... vršio je VV kao prvi nadređeni tužilji i direktor glavne filijale u ..., a kasnije regionalni menadžer BB. Pri oceni rezultata i uspešnosti kao prvi kriterijum uzete su menadžerske sposobnosti rukovodioca filijale, ocena rezultata svakog zasebno u filijali u smislu doprinosa rezultatima filijale, a zatim je vršena analiza ispunjenosti budžeta. Radi toga tužilji su bili dostavljeni planovi unapređenja u skladu sa uputstvom za menadžment neadekvatnog učinka .. od 10.01.2014. godine i to od avgusta 2014. godine bila su dostavljena tri plana za unapređenje i to: prvi plan unapređenja za period od 15.08.2014. do 31.11.2014. godine, drugi plan od 02.03.2015. do 30.04.2015. godine i treći plan od 01.06.2015. do 30.06.2015. godine, sa detaljnim zadacima i podacima o ostvarivanju prava. Tužilja je 15.07.2015. godine bila pozvana u Centralu tužene u Beogradu da bi se izvršila evaulacija trećeg plana unapređenja kojom prilikom je rad tužilje ocenjen negativno i tužilja upućena u HR službu radi uručenja otkaza ugovora o radu. Tom prilikom je tužilji rečeno da može da potpiše sporazumni prestanak radnog odnosa, što je ona odbila i tužilji je uručeno rešenje o otkazu ugovora o radu. Rešenjem o otkazu broj .. od 30.07.2015. godine tužilji je otkazan ugovor o radu broj .. od 01.11.2010. godine i svi aneksi ugovora o radu na osnovu člana 179. stav 1. tačka 1. i člana 180a Zakona o radu i člana 117. stav 1. tačka 1. Pravilnika o radu od 27.05.2009. godine, izmene i dopune od 16.09.2014. godine, zbog neostvarivanja rezultata rada i nemanja potrebnih rezultata i sposobnosti za rad na poslovima rukovodioca filijale ... .

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, te odredbe člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji zakonito, zbog čega su tužbeni zahtev tužilje odbili kao neosnovan.

Po oceni nižestpenih sudova tužilja kao rukovodilac radne jedinice u ... nije ostvarila rezultate rada po planu za unapređenje od 15.08.2014. do 31.12.2014. godine u trajanju od tri i po meseca, u drugom planu unapređenja sa početkom od 02.03.2015. godine do 30.04.2015. godine u trajanju od dva meseca i po trećem planu unapređenja za period od 01.06. do 30.06.2015. godine u trajanju od mesec dana, a poređenjem rezultata filijale ... sa drugim uporednim filijalama ..., ..., ... , vidljivo je da rezultati te filijale, naročito u sektoru SBS slabije, čime je ostvarena materijalnoprana pretpostavka (neostvarivanje rezultata rada) za otkaz ugovora o radu tužilji iz člana 179. tačka 1. Zakona o radu.

Međutim, osnovano se u reviziji tužilje ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno i s tim u vezi da se stav nižestepenih sudova o ispunjenosti uslova za otkaz ugovora o radu tužilji ne može za sada prihvatiti kao pravilno i na zakonu zasnovano.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, koji predstavlja osnov za davanje otkaza ugovora o radu tužilji, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu naročito ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Odredbom člana 180a poslodavac može zaposlenom iz člana 179. stav 1. tačka 1) ovog zakona da otkaže ugovor o radu ili izrekne neku od mera iz člana 179a ovog zakona, ako mu je prethodno dao pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, a zaposleni ne poboljša rad u ostavljenom roku.

Za sada se ne može utvrditi da li je tužena ispoštovala zakonsku obavezu dostavljanja pismenog obaveštenja tužilji u vezi sa nedostacima u njenom radu i da li je ispoštovao formalno pravo na odbranu koje je predviđeno članom 7. ratifikovane Konvencije broj 158. o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca. Preporukom broj 166. o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca predviđeno je da radni odnos neće prestati zaposlenom zbog nezadovoljavajućeg vršenja posla, osim ako poslodavac ne da zaposlenom odgovarajuće instrukcije i pisano upozorenje, a zaposleni i dalje obavlja svoje dužnosti na nezadovoljavajući način i po isteku određenog roka za poboljšanje rada i rezultata rada.

Zbog pogrešne primene materijalnog prava u ovom slučaju izostalo je utvrđivanje činjenice da li je poslodavac tužilji dao pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njenom radu kao i odgovarajuće instrukcije, te da li joj je ostavio rok za poboljšanje rezultata rada i otklanjanja nepravilnosti koje su navedene u obaveštenju, jer iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da tužilji nije dostavljeno pisano obaveštenje ni upozorenje (Preporuka broj 166.), a otkaz joj je dat zbog neostvarivanja rezultata rada i nemanja potrebnih znanja, sposobnosti za rad na poslovima rukovodioca filijale ... .

Utvrđivanje navedenih okolnosti, kao i drugih su od značaja za ocenu zakonitosti otkaza ugovora o radu tužilji što je nužno da bi se razgraničio odnos i uticaj objektivnih i subjektivnih okolnosti (nezalaganje i loši rezultati rada).

Pošto postupi po primedbama iznetim u razlozima ovog rešenju, prvostepeni sud će pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu pravilnu i zakonitu odluku o tužbenom zahtevu tužilje.

Na osnovu izloženog odlučeno je primenom člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić