Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Dragane Boljević i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog PD „Vojvodina“ d.o.o. Novo Miloševo, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 30/2024 od 21.10.2024. godine, u sednici održanoj 02.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 30/2024 od 21.10.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 30/2024 od 21.10.2024. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 783/2022 od 15.09.2023. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je apsolutno ništava i bez pravnog dejstva odredba pod tačkom II podtačke c) i tačke III Ugovora o vansudskom poravnanju od 18.08.2009. godine zaključenog između tužilje i AD „Đuro Strugar“ iz Kule (pravnog prethodnika tuženog). Stavom drugim izreke, deo tužbenog zahteva da se utvrdi da je apsolutno ništava i bez pravnog dejstva odredba pod članom I, podtačka 4, tačka II podtačke a) ugovora o vansudskom poravnanju od 18.08.2009. godine zaključenog između tužilje i AD „Đuro Strugar“ iz Kule (pravnog prethodnika tuženog) je odbijen. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka od 99.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Stavom trećim izreke, tužilja je oslobođena od obaveze plaćanja sudskih taksi.

Rešenjem Višeg suda u Somboru Gž1 30/2024 od 21.10.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena i delimično odbijena i rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi preinačeno tako što je zahtev tužilje za troškove postupka preko iznosa od 43.200,00 dinara do dosuđenog od 99.900,00 dinara sa razlikom pripadajuće zakonske zatezne kamate odbijen, dok je u preostalom pobijanom nepreinačenom delu prvostepena odluka potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova drugostepenog postupka isplati 23.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija. U konkretnom slučaju tužilja je izjavila posebnu reviziju protiv rešenja o troškovima kojim je preinačeno prvostepeno rešenje o troškovima postupka i tužilja obavezana da tuženom nadoknadi troškove drugostepenog postupka. Rešenje kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka donosi se u svakom konkretnom slučaju na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku kojima su regulisana procesna pravila odlučivanja o zahtevima stranaka za naknadu troškova, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, niti postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana je propisano da se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Kako je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv odluke drugostepenog suda kojom je preinačena prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka, koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti po članu 420. ZPP, to je revizija nedozvoljena i po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Na osnovu izloženog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković