U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 409. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima vozača, po osnovu ugovora o radu broj ... od 25.02.2002. godine. Rešenjem tuženog broj ..../... od 12.10.2017. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline propisane članom 179. stav 2. tač. 1) i 5) i stav 3. tačka 8) Zakona o radu, a u vezi sa članom 93. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 8) Kolektivnog ugovora kod tuženog broj 5/129 od 26.02.2015. godine i tačka 5) stav 2. alineja 3. ugovora o radu. Pre donošenja rešenja kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, vođen je disciplinski postupak i tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz, na koje se izjasnio. Nepoštovanje radne discipline zbog koje je tužiocu otkazan ugovor o radu sastoji se u tome što se tužilac obratio povišenim tonom putniku – svedoku BB, kada je ušla u autobus, pokazala penzionersku legitimaciju i dala 20,00 dinara, rečima „reci“, na šta mu je svedok rekla „do alvadžinice“, zatim je tužilac ponovo rekao „reci“, na šta svedok nije znala šta da odgovori, pa joj je drsko rekao „broj“ te mu je svedok pokazala svoju penzionersku karticu objasnivši mu da ne vidi da pročita broj, a nije ponela naočare, na šta je tužilac rekao „ako ne vidi, da kupi naočare, neće valjda on da joj kupuje naočare“. Osetivši se neprijatno, jer su neki putnici počeli da se smeju, svedok je pokušala da objasni tužiocu da nije dužna da čita broj sa kartice, ali joj se tužilac tada obratio rečima „beži bre“. Narednog dana, tužilac je svedoku VV rekao da mora da izađe iz autobusa i sačeka da prvo uđu radnici „Trepče“, ali radnici „Trepče“ to nisu dozvolili. Ova dešavanja su kod svedoka izazvali osećaj poniženosti i degradiranosti, a želeći da raspravi situaciju sa tužiocem istom je prišla na stanici. Tom prilikom je „palo dosta reči“ sa obe strane, pri čemu se tužiocu obraćala persirajući mu, dok se on obraćao na prost način, nakon toga je podnela pismenu izjavu tuženom. Takođe, tužiocu je otkazan ugovor o radu i zbog povrede radne obaveze zato što na posao nije dolazio u radnom odelu – uniformi.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužioca kojim je tražio da se prema tuženom utvrdi da mu je nezakonito prestao radni odnos i da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu.

Odredbom člana 179. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05... 13/17) u stavu 2. propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to između ostalog, ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1) i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (tačka 5). Stavom 3. tačka 8) istog člana zakona propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 93. stav 1. tačka 1) Kolektivnog ugovora kod poslodavca „Autoprevoz“ Čačak br. 5/129 od 26.02.2015. godine propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, dok je odredbama stava 2. tač. 8) i 9) ovog člana propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca i ako se nedolično ponaša prema ostalim zaposlenima, strankama i korisnicima usluga (svađa, tuča, uvreda, mobing i sl). Odredbom tačke 5) stava 2. alineja 3. ugovora o radu broj ... od 25.02.2002. godine, koji je zaključen između zaposlenog i poslodavca, propisano je da se zaposlenom otkazuje ugovor o radu, pored ostalog, zbog povrede radne obaveze neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza.

Odredbom člana 17. Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kod poslodavca broj 5/438 od 29.06.2015. godine propisano je da je zaposleni odgovoran za ažurno i kvalitetno obavljanje poverenih poslova, sprovođenje zaštite na radu, čuvanje sredstava rada i materijala kojima radi i dužan je da rad obavlja u propisano vreme, da se pridržava zakonskih propisa, kao i opštih akata donetih kod poslodavca.

Odredbom člana 17. stav 1. Pravilnika o radu voznog osoblja broj 2/510 od 30.07.2015. godine propisano je da su vozači „dužni da se prema putnicima odnose sa poštovanjem i da im se obraćaju isključivo persiranjem“. Prema odredbi člana 20. stav 5. ovog pravilnika, vozač koji je zadužen radnim odelom – uniformom, dužan je da na posao dolazi u čistoj, urednoj i opeglanoj uniformi.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, odnosno činjenicu da je sa sigurnošću utvrđeno da se tužilac, kao vozač autobusa tuženog, neprimereno ponašao prema putnicima, da je imao zaduženu uniformu koju nije nosio, pri čemu nije pružio dokaz da su za to postojali opravdavajući zdravstveni problemi, kako je tvrdio u postupku pred prvostepenim sudom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno stanovište nižestepenih sudova, da je osnovano tužiocu otkazan ugovor o radu kod tuženog kao poslodavca u svemu u skladu sa citiranim odredbama člana 179. stav 2. tač. 1) i 5) i stav 3. tačka 8) Zakona o radu, a u vezi sa članom 93. stav 1. tačka 1) i stav 2. tač. 8) i 9) Kolektivnog ugovora i tačkom 5. stav 2. alineja 3. Ugovora o radu.

Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je rešenje o prestanku radnog odnosa zakonito i da je doneto primenom materijalnog prava na koje se u obrazloženju nižestepeni sudovi pravilno pozivaju, dajući za to valjane razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Vrhovni kasacioni sud nije posebno cenio navode revizije imajući u vidu da se u reviziji u suštini ponavljaju navodi isticani u žalbi koji su bili predmet detaljne i pravilne ocene u drugostepenoj presudi.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić