Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić, Božidara Vujičića, Snežane Andrejević i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje N.I. iz B., čiji je punomoćnik I.Đ., advokat iz B., protiv tuženog AD I. – F.a. i s. v. u restrukturiranju iz B., čiji je punomoćnik D.J., advokat iz B., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3294/14 od 19.03.2015. godine, u sednici održanoj 18.02.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3294/14 od 19.03.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3294/14 od 19.03.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 3572/13 od 05.05.2014. godine, stavom prvim izreke, tužba tužilje kojom je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade štete na ime zarade za vremenski period od februara 1999. godine do januara 2002. godine, plati 350.000,00 dinara, je odbačena; stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da za tužilju uplati Republičkom fondu PIO – Filijala za Grad Beograd, pripadajuće doprinose za PIO za vremenski period od februara 1999. godine do januara 2002. godine, kao neosnovan; stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da joj na ime regresa za 1999. godinu, 2000. godinu i 2001. godinu plati ukupno 9.000,00 dinara, kao neosnovan; stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka; stavom petim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 15.900,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3294/14 od 19.03.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 3572/13 od 05.05.2014. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postpuka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o posebnoj reviziji tužilje na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), na čiju primenu upućuje član 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje propisani članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, niti pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Osim toga, uz reviziju nisu dostavljene pravnosnažne presude sudova kojima je u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u ovoj parnici, doneta drugačija odluka, što bi bilo od uticaja na odlučivanje o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Revizijom se osporava pravilnost primene materijalnog prava, međutim, to nisu razlozi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, obzirom da pitanje pravilne primene materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 16.07.2010. godine, sa zahtevom za naknadu štete, na ime zarade, regresa za 1999, 2000. i 2001. godinu i zahtevom da se obaveže tuženi da na iznose zarade za tužilju obračuna i plati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Pravnosnažnom presudom je odbačena tužba u delu zahteva za naknadu štete od 350.000,00 dinara i odbijen je zahtev za isplatu regresa od 9.000,00 dinara.

Vrednost predmeta spora od 359.000,00 dinara je dinarska protivvrednost 3.429,49 evra, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe 16.07.2010. godine (1 evro = 104,68 dinara), tako da revizija tužilje nije dozvoljena, obzirom da je pobijani deo pravnosnažne presude ispod zakonom propisanog limita od 40.000 evra, za izjavljivanje revizije.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.