Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2392/2019
05.11.2020. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Milovanović, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća za stambene usluge „Bor“ sa sedištem u Boru, čiji je punomoćnik Dragan Bajinović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužlje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2923/2017 od 21.03.2019. godine, u sednici održanoj 05.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2923/2017 od 21.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Boru P1 220/16 od 10.05.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi, kao nepravilno i nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu, pod brojem .... od 15.09.2016. godine i da se tuženom naloži da je vrati na rad. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova postupka plati 88.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2923/2017 od 21.03.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjenu pred drugostepenim sudom, a zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, revizija se ne može izjaviti na osnovu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na poslovima referenta za ... . Rešenjem tuženog od 15.09.2016. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu, zbog teže povrede radne obaveze propisane članom 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, člana 91. stav 1. tač. 2. i 3. Kolektivnog ugovora kod tuženog i člana 14. stav 1. tačka 4. ugovora o radu, sa obrazloženjem da tužilja nije poštovala radnu disciplinu i da je njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod tuženog, jer je 28.03.2016. godine upotrebila cigarete u službenoj prostoriji tuženog, a zatim, neugašen ili nedovoljno ugašen opušak od cigarete bacila u kantu za đubre, u istoj prostoriji, što je izazvalo paljenje sadržine te kante, čije je dno usled toga probijeno, zadimljenost predmetne prostorije i smrad paljevine u glavnom hodniku zgrade gde je tuženi smešten, bez obzira što je prozor u ovoj kancelariji bio otvoren, čime je izvršila težu povredu radne obaveze svojom krivicom, a koje povrede su propisane napred navedenim odredbama i da je time prekršila i odredbu o zabrani pušenja, propisanu Zakonom o zaštiti stanovnika o izloženosti duvanskom dimu. Tužilji je blagovremeno uručeno upozorenje na postojanje otkaznog razloga, na koje se tužilja izjasnila. Pribavljeno je i mišljenje Sindikata „Nezavisnost“, čiji je tužilja član, i koje je tuženi imao u vidu prilikom donošenja spornog rešenja. Tužilji je rešenjem tuženog broj ... od 12.01.2012. godine, kao referentu za dozvole evidencije i osiguranje stambenog fonda kod tuženog izrečena mera kojom joj se umanjuje zarada za mesec oktobar 2012. godine za 10%, budući da je u dva navrata, i pored upozorenja direktora, zatečena u kršenju Naredbe o zabrani pušenja u poslovnim prostorijama tuženog. U kancelariji, gde je tužilja radila nalazi se stambena arhiva za grad Bor. Tužilja je 28.03.2016. godine, pred kraj radnog vremena, u prostorijama tuženog, a u svom radnom prostoru, zatečena od strane direktora sa zapaljenom cigaretom, iako je bilo zabranjeno pušenje, i usled toga što je nedovoljno ugašen opušak ubacila u korpu za otpatke isti je izazvao paljenje sadržaja korpe za otpatke, zbog čega su se miris paljevine i dima osećali u hodniku, između prvog i drugog sprata i na drugom spratu, na kome se nalazi kancelarija direktora, gde je on, polazeći kući osetio miris paljevine, a što je osetio i njegov posetilac, nekadašnji kolega. Tužilja je nakon tog događaja podnela zahtev za korišćenje godišnjeg odmora, zatim je bila na bolovanju. Disciplinski postupak koji je tim povodom vođen protiv tužilje okončan je donošenjem rešenja o otkazu ugovora o radu. Rešenjem Inspektora rada za Borski okrug od 08.11.2016. godine odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužilje za odlaganje izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu od 15.09.2016. godine, do donošenja pravnosnažne odluke u ovom sporu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su odbili, kao neosnovan, zahtev tužilje da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužilji otkazan ugovor o radu i da se obaveže tuženi da je vrati na rad.

Članom 179. stavom 3. tačkom 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14), propisano je da poslodavac može zaposleni da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Članom 91. stav 1. tač. 2. i 3. Kolektivnog ugovora o radu kod tuženog propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini težu povredu radne obaveze utvrđenu ugovorom o radu i ako ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Članom 14. tačka 10. ugovora o radu propisano je da se ugovor o radu otkazuje ako zaposleni prekrši zabranu pušenja u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti stanovnika od izloženosti duvanskom dimu i ako zaposleni prekrši zabranu pušenja u skladu sa odredbama zakona i ima posledicu izricanja novčane kazne od strane inspekcijskog i prekršajnog organa za odgovorno lice i preduzeće.

Imajući u vidu napred citirane odredbe Zakona o radu, Kolektivnog ugovora o radu kod tuženog i ugovora o radu, a kod utvrđenog da je tužilja 28.03.2016. godine, pred kraj radnog vremena, u prostorijama tuženog, a u svom radnom prostoru, gde se nalazi i stambena arhiva za grad Bor, zatečena od strane direktora sa zapaljenom cigaretom, da je, usled toga što je nedovoljno ugašen opušak koji je bio ubačen u korpu za otpatke izazvao paljenje sadržaja korpe za otpatke, zbog čega su se dim i miris paljevine osećali u hodniku, između prvog i drugog sprata i na drugom spratu to je pravilan zaključak nižestepenis sudova da je sporno rešenje tuženog zakonito, budući da je tužilja i pored izričite zabrane zapalila cigaretu u poslovnom prostoru tuženog. Osim toga, tužilja je i ranije kršila ovu zabranu, kada joj rešenjem tuženog od 12.01.2012. godine izrečena mera kojom joj je umanjena zarada za oktobar 2012. godine, za 10%, jer je u dva navrata, i pored upozorenja direktora, zatečena u kršenju Naredbe zabrane pušenja u poslovnim prostorijama. S obzirom da tužilja na napred navedeni način nije poštovala radnu disciplinu, i da je njeno ponašanje bilo takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, to su pravilno odlučili nižestepeni sudovi, kada su odbili, kao neosnovan zahtev tužilje, kojim je tražila da se poništi, kao nezakonito sporno rešenje tuženog, pravilnom primenom materijalnog prava, pa su stoga neosnovani navodi revizije da nižestepeni sudovi nisu pravilno primenili materijalno pravo.

Neosnovani su i navodi revizije, da prilikom donošenja spornog rešenja tuženog nije ispoštavana procedura propisana zakonom, budući da je procedura, koju je sproveo tuženi pre donošenja spornog rešenja, sprovedena u skladu sa Zakonom o radu, jer je sporno rešenje doneto nakon što je tuženi utvrdio šta se desilo i nakon što je tužilji dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se tužilja izjasnila i nakon pribavljenog mišljenja sindikata, čiji je tužilja član.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se navodi žalbe, koji su pravilno cenjeni od strane srugostepenog suda. Revizijom se osporava i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što je bez uticaja, jer se revizija prema članu 407. stav 2. ZPP ne može izjaviti po ovom osnovu.

Sa napred navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upraviteljpisarnice

Marina Antonić