.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2398/2024
30.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Dobrile Strajina, Dragane Mirosavljević i Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroljub Stevanović, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Jovan Popović“ iz Kruševca, koju zastupa Državano pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 654/24 od 02.04.2024. godine, u sednici veća održanoj 30.09.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 654/24 od 02.04.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 654/24 od 02.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P1 891/21 od 18.12.2023. godine, stavom privim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužilji na ime naknade štete zbog neuvećanja koeficijenta za obračun plate, za period od 01.07.2018. godine do 01.09.2020. godine, na ime razlike između isplaćene i pripadajuće plate, isplati iznose navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos od dospelosti do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu u kome je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade štete zbog neuvećanja koeficijenta za obračun plate, za period od 01.06.2018. godine do 01.07.2018. godine i za period od 01.09.2020. godine do 01.03.2021. godine, na ime razlike između isplaćene i pripadajuće plate, isplati još iznose navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos od dospelosti do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji za period od 01.07.2018. godine do 01.09.2020. godine, na iznose iz stava jedan izreke uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje u visini prama obračunu nadležnih službi i to: doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu PIO, Filijala Kruševac, doprinose za zdravstveno osiguranje od Republičkog Fonda zdravstvenog osiguranja-Filijala Kruševac i doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti Nacionalno službi za zapošljavanje-Filijala Kruševac, a u visini na dan uplate prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 158.727,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 654/24 od 02.04.2024. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda, te odbijen zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda, u ovom sporu ne postoji potreba da se o posebnoj reviziji tužene odlučuje iz nekog od razloga propisanog stavom 1. navedenog člana. Pobijana drugostepena presuda ne odstupa od prakse revizijskog suda (presuda Rev 2 1468/2018 od 07.11.2019. godine) i zasnovana je na gramatičkom i ciljnom tumačenju člana 3. stav 1. tačka 4) Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plate zaposlenih u javnim službama. Uz reviziju nisu priložene drugačije presude donete u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima koje bi opravdavale potrebu da se o posebnoj reviziji tužene odlučuje radi ujednačavanja sudske prakse ili tumačenja prava.
Na osnovu navedenog, Vrhovni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. istog zakona, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 27.07.2021. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Vrhovni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelena Ivanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
