U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Danijele Nikolić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Janković, advokat iz ..., protiv tuženog JP EPS „Beograd“ iz Beograda – Ogranak RB „Kolubara“ Lazarevac, čiji je punomoćnik Aleksandar Budalić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca koja je izjavljenja protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1904/21 od 19.05.2021. godine, u sednici veća koja je održana dana 13.10.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1904/21 od 19.05.2021. godine, tako što se odbija kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 295/19 od 26.03.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Lazarevcu P1 295/19 od 13.07.2021. godine.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu na ime naknade troškova postupka po reviziji isplati iznos od 81.607,15 dinara u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom izvršenja.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P1 295/19 od 26.03.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Lazarevcu P1 295/19 od 13.07.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada za period od 01.04.2016. godine do 30.11.2019. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa kamatom bliže označene u ovom stavu izreke presude, kao i da za tužioca na ove iznose uplati nadležnom Republičkom fondu za PIO zaposlenih, doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati u iznos od 49.650,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1904/21 od 19.05.2021. godine, stavom prvim izreke preinačena je presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 295/19 od 26.03.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda, pod istim brojem od 13.07.2021. godine u stavu prvom i drugom izreke tako što je stavom drugim izreke odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada, za period od 01.04.2016. godine do 30.11.2019. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa kamatom bliže označene u stavu prvom izreke presude, kao i da za tužioca na ove iznose uplati nadležnom Republičkom fondu za PIO zaposlenih, doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Lazarevcu P1 295/19 od 26.03.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda, pod istim brojem od 13.07.2021. godine, tako što je obavezan tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 9.750,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, a odbijen kao neosnovan zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 49.650,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.03.2021. godine, kao dana presuđenja pa do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme. U utuženom periodu od 01.04.2016. godine do 30.11.2019. godine tužilac je obavljao rad tako što je radio svaki drugi dan 12 sati - od 07,00 do 19,00 časova, a između toga je odmarao 36 sati. Za to vreme su drugi zaposleni obavljali iste poslove kao i tužilac. Tuženi je za tako obavljeni rad vršio obračun i isplatu zarade u skladu sa članom 30. Posebnog kolektivnog ugovora, ali bez uvećanja zarade za 8,9% po osnovu smenskog rada, u skladu sa članom 38. Posebnog kolektivnog ugovora. Tuženi po tom osnovu duguje tužiocu za označeni period iznos od 146.071,55 dinara.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 164. Zakona o radu usvojio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, tužilac je u navedenom vremenskom periodu radio u smenama i zato ima pravo na uvećanu zaradu u skladu sa članom 108. stav 4. Zakona o radu i člana 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora tuženog, u visini utvrđenoj veštačenjem.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, način rada tužioca nema karakter smenskog rada zbog čega on neosnovano potražuje od tuženog isplatu po tom osnovu.

Ovako stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Definicija smenskog rada sadržana je u Direktivi Evropske unije 2003/88/EC koja nije neposredni izvor prava, ali doprinosi njegovom tumačenju. Po toj definiciji, smenski rad je takav način organizacije rada po kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrazcem, uključujući obrazac rotiranja koji može biti neprekidan ili sa prekidima (kontinuiran ili diskontinuiran).

Zaposleni na istim poslovima koje radi i tužilac smenjivali su se prema unapred utvrđenom redosledu: 12 sata rada – 36 odmora – 12 sati rada, što znači da je u konkretnom slučaju obavljan smenski rad.

Tuženi nije sporio da je tužilac obavljao rad na izloženi način, niti je osporio visinu tužiočevog potraživanja utvrđenu veštačenjem, pa je zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda pobijana presuda preinačena i na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Pravilna je odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu drugom izreke prvostepene presude, jer je doneta pravilnom primenom članova 153. stav 1. i 154. ZPP, a tužiocu su dosuđeni potrebni troškovi koje je imao u prvostepenom postupku u skladu sa AT i TT.

Odluka sadržana u stavu drugom izreke doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. ZPP. Tužiocu su dosuđeni troškovi postupka po reviziji u ukupnom iznosu od 81.607,15 dinara i to za sastav revizije iznos od 18.000,00 dinara, za sudsku taksu za reviziju u iznosu od 25.442,86 dinara i sudsku taksu za odluku po reviziji 38.164,29 dinara. Visina ovih troškova određena je primenom AT i TT prema vrednosti spora.

Tuženi nije uspeo u postupku po reviziji, zbog čega nema pravo na naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić